Akcija "Još uvek vozim" za bezbednost mladih vozača

Slaviša Savić je pre 24 godine vozio automobil bez vozačke dozvole velikom brzinom i, pokušavajući da pretekne drugo vozilo, sleteo sa puta.

"Jedini sam ja sa trajnim posledicama nesreće što je na neki način i pravedno, jer sam ja odgovoran za to što se desilo, ostali su imali povrede koje im nisu uticale na dalji život", kaže Savić.

Nakon zadobijenih povreda kičme i kičmene moždine ostao je u kolicima. Kako bi pokušao da spreči da se ovakva nezgoda dogodi još nekome, Slaviša je za dve godine održao više od 200 časova za oko 12.000 učenika srednjih škola, pokušavajući da ličnim primerom menja svest mladih.

"Smatram da kroz ličnu ispovest i priču koju pričamo u prvom licu možemo dopreti do srca i mozga mladih i uticati na njihovu bezbednost. Da ne bude nametanje činjenica i već poznatih fraza nemojte voziti brzo, vežite pojas i slično, mladi to već sve znaju samo ne znaju sa kakvim posledicama čovek može da se susretne ako ta pravila ne poštuje", kaže Slaviša Savić za Tanjug.

Svi učesnici projekta "Još uvek vozim" prošli su obuku Agencije za bezbednost u saobraćaju kako bi imali veštine i znanje da odgovore na sva pitanja učenika.

"Još uvek vozim je simbolično, jer dobar deo nas žrtava saobraćajnih nezgoda, ne vozi više kola nego invalidska kolica, to je jedini način da se krećemo", kaže Slaviša Savić.

Kako navodi, ni on sam, a i većina mladih u tim godinama ne može da sagleda posledice vožnje niti da razmišlja o ishodima, i zato su ovakva predavanja važna, jer ispred njih je neko ko je živi dokaz posledica nepoštovanja pravila u saobraćaju.

Nakon svakog predavanja učenici popunjavaju upitnike u kojima ocenjuju čas, ali i gde mogu postaviti pitanje koje možda nisu hteli da postave pred svima.

"Reakcije su zanimljive, pitaju me kako se vaša porodica odnosi prema tome što ste osoba sa invaliditetom, kako me je staro društvo prihvatilo, da li sam pomišljao na samoubistvo i kako sam to prevazišao, da li mislite da vas vaša porodica voli iako ste u kolicima i drugo", navodi Slaviša Savić blago se osmehujući.

Upitan za glavni motiv što učestvuje u ovoj akciji, Slaviša kaže da je to njegov sin koji takođe ima 18 godina i koji će kao i njegovi drugovi uskoro sesti za volan.

"Jako veliki broj osoba sa invaliditetom su žrtve saobraćajnih nezgoda, ali mali je broj onih koji su uključeni u ovu priču jer jednostavno treba napraviti granicu, shvatiti i priznati sebi, ali i drugima svoju krivicu", objašnjava dalje Slaviša Savić.

Savez paraplegičara i kvadriplegičara postoji jer žele da se aktivnijim uključivanjem osoba sa invaliditetom poboljša položaj svih građana, i osoba sa invaliditetom.

"Mnoge su prepreke, gomila stepenica koje moraju da se savladaju. Mi se borimo da što veći broj njih uključimo i da iskoristimo potencijale članova, jer u Savezu ima diplomiranih pravnika, sudija, sportskih trenera koji nakon nastanka invalidnosti ne daju doprinos ni sebi ni svojoj porodici ni društvu, a to je velika greška", priča Slaviša energično.

Pošto je nastradao kao učenik srednje škole, Slaviša Savić je "morao nešto da radi".

"Mene nisu mogli penzionisati, nisam imao radni staž tako da sam krenuo od Udruženja paraplegičara u Šapcu gde radim kao sekretar i plaćeno sam lice. Kada shvatite da određene stvari možete dobro, čak bolje od drugih, to jednostavno urodi plodom", kaže Slaviša.

Kako kroz smeh navodi, kao osoba sa invaliditetom ima potrebu da se dokaže nekad i više od svojih kolega koji nemaju invalidnost.

"Naša priča je koncipirana tako da utiče na bezbednost mladih u saobraćaju, ali ima i motivacioni karakter. Mi želimo da pokažemo da i pored nedaća kroz koje čovek prolazi on i dalje mora da se uzdigne i nastavi dalje. Važno je da mladi ne pokleknu na sitnom problemu, jer mi iz našeg primera pokazujemo da nas životni problem koji je nastao nije umorio i nije obeshrabrio", navodi Slaviša Savić.

Prosečna starost članova kampanje na dan saobraćajne nezgode je 22 godine, a cilj im je sa u 2018. godini njihove priče čuje 50 odsto adolescenata jedne generacije, odnosno oko 35.000 mladih.

Učešće u kampanji omogućava im psihosocijalnu rehabilitaciju, lični napredak, druženje i razmenu iskustava.

"Nastavili smo dalje, neki od nas su osnovali svoje porodice, neki se bave vrhunskim sportom, radimo, trudimo se. Još uvek vozimo", kaže on.