Problem ivanjičkih ratara – šta uraditi sa viškom krompira?

Draškovići iz Močioca ove godine proizveli su oko 1.500 tona krompira. Iskusni u gajenju te kulture, godinama su beležili rekorde u proizvodnji. Sada, kažu, neće imati zaradu, a u magacinima će ostati više od 400 tona krompira.

"Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju znači otvaranje carina i bescarinsku zonu i onda smo pod istom lupom i mi i svi Evropljani, znači, što se tiče tržišta. A mi nismo u mogućnosti da proizvedemo tako jeftin krompir kao oni što rade", objašnjava Miodrag Drašković, proizvođač iz Močioca.

Da je proizvodnja skuplja od prodajne cene slažu se i drugi ivanjički ratari. Navode da se nikada nije moglo porediti da jedno jaje košta kao kilogram krompira, a 1939. godine kilogram krompira i hleba isto su koštali.

"Ako je sada kilogram hleba 100 dinara, jer to je praktično sto dinara, ili približno sto dinara, onda i krompir treba da bude sa takvom cenom, u nekakvom paritetu, jer energetski i bilo kako on toliko vredi", navodi Dobrivoje Karaklajić, proizvođač iz Prilika.

Stručnjaci kažu da naš kvalitet nije na nivou konkurencije na evropskom tržištu, te da povremeno izvozimo u Albaniju, Rumuniju, Bugarsku i Rusiju. Ističu i da proizvođači, ugovaranjem proizvodnje, treba da imaju obezbeđen plasman robe.

"Oni sa prerađivačima znaju unapred kolika je cena i ono što se trenutno na tržištu kreće to su cene na nivou 16 centi, to im daje jednu dugoročnu sigurnost da ta proizvodnja bude profitabilna, naravno uz primenu svih neophodnih agrotehničkih mera", objašnjava prof. dr Zoran Bročić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Dr Dejan Manojlović, koordinator za poljoprivredu Opštine Ivanjica, navodi da opština u saradnji sa evropskim progresom i vladom Švajcarske pruža poljoprivrednim proizvođačima punu podršku u realizaciji projekta registrovanja oznake geografskog porekla ivanjičkog krompira.

"Ovaj projekat će omogućiti jedinstveniji nastup na tržištu i bolju cenu", navodi Manojlović. 

Ivanjički krompir izdvaja se po kvalitetu i veoma je tražen na pijacama širom Srbije. Gde će završiti višak proizvoda koji je godinama prepoznatljiv, još se zna.