"Građani najviše veruju RTS-u"

Povod za istraživanje je svetski Dan slobode medija, a istraživači navode da su zabrinuti za kvalitet informacija koje dolaze do građana, te pozivaju nadležne institucije da pokažu jasnu nameru da se medijska sfera uredi na korist građana.

Analizirajući stav građana prema elektronskim i štampanim medijima u Srbiji, anketirana su 1.204 ispitanika u periodu od 10. do 17. marta i zaključak je da građani najviše gledaju program Radio-televizije Srbije, koju prati četvrtina njih, dok lokalne televizijske stanice prati tek dva odsto.

Nešto manje od petine prati Pink, 15,4 odsto gleda Prvu, kablovske stanice pominju se u 11,3 odsto slučajeva i među njima najveću gledanost beleže sportski kanali i N1.

Na dnu liste gledanosti nalazi se drugi javni servis Radio-televizija Vojvodine, sa tek jedan odsto.

Najviše se veruje vestima Prvog programa RTS-a, Pinkovim dvostruko manje, (32,7 prema 15,8 odsto), dok je na trećem mestu B92 sa poverenjem 7,6 odsto gledalaca, a slede Prva sa 7,1, N1 sa 5,2, RTV sa 1,3 odsto...

Gotovo 30 odsto kao najobjektivniju vidi RTS, dok 23,2 odsto građana smatra da u Srbiji nema objektivne televizije.

Najčitanije dnevne novine su Blic sa 14,5 odsto, slede ga Informer i Kurir sa 7,7 i 7,1 odsto čitalaca, Politiku čita četiri odsto građana, a Danas 1,6 odsto, dok najobjektivnijim novinama čitaoci smatraju Večernje novosti.

Iza Novosti, objektivnim se smatraju Informer, Blic i Politika, dok ostale dnevne novine kao objektivne vidi tek manje od pet odsto građana.

Na Fejsbuku je 52,8 ispitanih građana, najviše među mlađom populacijom. Među ljudima koji imaju između 18 i 29 godina samo 15,8 njih ne koristi Fejsbuk.

Tviter ima samo 9,4 odsto stanovnika Srbije, a najveći broj korisnika je iz grupe onih od 18 do 29 godina. Na Instargamu je nešto više korisnika – 17,2 odsto, i opet najviše u populaciji između 18 i 29 godina.

Na osnovu rezultata istraživanja, Institut za evropske poslove podseća da Svetski dan slobode medija Srbija dočekuje na 66. mestu liste zemalja rangiranih u okviru Indeksa slobode medija koju objavljuju Reporteri bez granica, te ocenjuje da je to jasan pokazatelj da građani ne veruju medijima.

Ovakvi rezultati, poručuju iz Instituta, treba da zabrinu odgovorne institucije, ali i same medije i civilno društvo.

Kako navode, postojanje nezavisnih medija jeste interes svake demokratske zemlje i njenih građana, jer su nezavisni i slobodni mediji kontrolor vlasti i štite pravo građana na javnost rada institucija. Institut za evropske poslove upozorava da je teško da mediji ispune tu ulogu ako se na njih vrše pritisci, ako je izveštavanje navijačko i pristrasno a autocenzura prisutna.

Zabrinuti smo i zbog kvaliteta informacija koje dolaze do građana i činjenice da mogu biti uskraćeni za pravovremene, objektivne i celishode informacije, navodi se u tekstu kojim Institut poziva sve aktere, a posebno nadležne institucije da pokažu jasnu nameru da se medijska sfera uredi na korist građana.