Diplomatski poklon - priča o srpskoj istoriji, kulturi, tradiciji

Diplomatski pokloni su važan deo protokola najviših državnih institucija i zvaničnika, ali za više od 1.000 žena koje se bave tradicionalnim rukotvorinama, poslednjih desetak godina, predstavlja i izvor prihoda. Koji proizvodi zaslužuju da predstavljaju Srbiju na najvišim mestima u inostranstvu.

U vrtovima Kine ovog proleća rastu i Pančićeva omorika i šljiva iz Šumadije. Poklon srpskog predsednika, kineskom kolegi.

"Njegovo oduševljenje je bilo nestvarno, odneli ste mu biljku, priču o Pančićevoj omoriki, jednu priču o srpskoj šljivi", kaže Jasmina Mitrović Marić, savetnica predsednika Srbije.

Priča o srpskoj istoriji, kulturi, tradiciji - diplomatski poklon, ukratko. Nije uvek isti, već je primeren domaćinu i prilici. U vreme stogodišnjice Prvog svetskog rata, dar najvišim zvaničnicima i Ratni lbum iz tog perioda.

"Zato što je to posebna priča o učešću Srbije u Prvom svetskom ratu obogaćena srpskim vojničkim grobljima, obogaćena savezničkim grbljima u Srbiji a ima i pesama, ne samo domaćih nego i stranih autora koje su posvećena srpskoj vojsci", kaže Mitrović Marić.

Lice Srbije predstavlja i pirotski ćilim, jedinstven u svetu, jer nema naličje. Kad važni gosti dođu u Pirot, tkalje ih zovu da sednu za razboj.

Slavica Ćirić iz "Damskog srca" kaže da gosti treba da probaju tehniku kako se pirotski ćilim izrađuje i tek onda kada probaju i vide kako je to teško jasno im je zašto se Srbija toliko ponosi pirotskim ćilimom.

Osim pirotskog, među diplomatskim poklonima prošle godine našla se i rukotvorina iz zapadne Bačke - staparski ćilim, a Stapar među 50 gradova i opština u kojima se tka, veze i vaja tradicija. Među njima i Beograđanke iz "Beoetnomreže".

"Nama je to dokaz da smo mi majstori u svom poslu. Naša tradicija je neiscrpna tako da imamo motive koje doslovno prenosimo kao replike a u većini slučajeva ih stilizujemo i primenjujemo na proizvode koji su upotrebljivi u današnjem vremenu", kaže Snežana Jovanović iz "Beoetnomreže".

Već 15 godina povezuje ih "Etnomreža". Više od hiljadu žena, uglavnom sa sela, tako i zaradi.

"Profesionalizovale su se kao poizvođači za tržište, naučile su koji su to standardi koje tržište traži, da treba da poštuju kvalitet i rokove, da treba biti konkurentan cenom, da se mora proizvod upakovati i da mora da nosi sertifikat koji piča priču o našoj tradiciji", kaže Violeta Jovanović iz "Etnomreže" .

To čine i tekeriški peškir, grnčarija iz Zlakusa, azbuka u zlatovezu.

Broj komentara 0

Pošalji komentar

Uputstvo

Komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, neproverene optužbe, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo kakve vrste neće biti objavljeni. Govor mržnje je zabranjen na ovom portalu. Komentari se moraju odnositi na temu članka. Prednost će imati komentari gramatički i pravopisno ispravno napisani. Komentare pisane velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i kraćenja komentara koji će biti objavljeni. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu webdesk@rts.rs. Polja obeležena zvezdicom obavezno popunite.