Za dve decenije, 250 operacija koštane srži

Načelnica Odeljenja za transplantaciju koštane srži prof. dr Dragana Vujić kaže da se u Sterilnom bloku tenutno nalazi dvoje dece kojima je urađena transplantacija, dok su troje u roditeljskoj kući.

"Pripremamo dvoje dece za transplantaciju u drugoj polovini aprila, u maju imamo tri transplantacije, a za petoro-šestoro dece se pretražuje koštana srž preko svetskog registra davalaca", rekla je Vujićeva.

Šestog aprila urađena je 250. transplantacija koštane srži u Odeljenju.

"Tačno je da transplantacija nije svemogući lek. Vrlo jasno se zna u kojim bolestima se primenjuje ova transplantacija i kod jednog broja bolesnika, uprkos urađenoj transplantaciji i dalje imamo progresiju bolesti. Kod manjeg broja pacijenata, kod nas kod 9,3 odsto pacijenata, došlo je do ozbiljnih komplikacija, koje su uvek moguće posle transplantacije, a rezultat je smrtni ishod", rekla je Vujićeva.

Napominje da je, ipak, više od 50 odsto dece izlečeno.

Matične ćelije se uzimaju iz periferne krvi, koštane srži ili iz pupčanika.

"Postoji grupa vrlo jasnih indikacija za primenu krvotvornih matičnih ćelija. To su samo neki oblici akutnih leukemija, to je mala grupa dece sa hroničnim oblikom leukemije, jedan broj dece koja imaju rak limfnih žlezda. Ili ako bolest ne reaguje na primenjenu trapiju ili se vrati, samo kod jednog broja urođenih bolesti, poput urođenih slabosti koštane srži ili nedostatka imunog sistema, ili nekih oblika urođene anemije, ili ako dođe do oštećenja koštane srži tokom života", objašnjava Vujićeva.

Poslednjih godina krvotvorne matične ćelije se primenjuju i za tzv. nehematopoetske indikacije – za cerebralnu paralizu, šećernu bolest, kaže Vujićeva ali napominje da je reč o kliničkim studijama koje su u ranoj fazi ispitivanja.

Vujićeva ističe da je sve manja potreba pacijenata da idu za transplantaciju u inostranstvo.

"Zahvaljujući podršci Ministarstva zdravlja koju imamo od 2004. godine i RFZO-a, uspeli smo da uvedemo sve oblike transplantacije. Samo mali broj dece mora u inostranstvo. To se odnosi na bolesnike za koje preko nacionalnog registra ne možemo da nađemo davaoce. Nismo do prošle godine imali pristup američkom registru dobrovoljnih davalaca, australijskom i engleskom. Od prošle imamo pristup i njima", rekla je Vujićeva.

U nacionalnom registru trenutno je 5.500 davalaca. Vujićeva ističe da je potrebno što više donora, jer se brže pretražuje u nacionalnom registru nego u svetskom.