Kako rešiti problem odlaganja životinjskog otpada u Subotici?

Prizori raskomadanih životinja na stočnom groblju u Subotici uznemirili su građane i javnost. Međutim, to je samo vrh ledenog brega nagomilanih, nerešenih problema u odlaganju životinjskog otpada u Srbiji.

Prema Zakonu o veterini, lokalne samouprave su dužne da prikupljaju i skladište životinjske ostatke koji treba da se zbrinu u kafijerijama.

U Subotici, kao i u većini opština u Srbiji, hladnjače nema. Kafilerija u Somboru nema kapaciteta, a novoizgrađeno postrojenje u Inđiji koje ima kapacitet za celu zemlju - ne radi jer je u međunarodnom sporu sa državom. Privremeno rešenje sa stočnim grobljem traje godinama.

"Sve dok ne bude proradila centralna kafilerija, mi nećemo imati drugih mogućnosti, ili da pravimo drugo centralno groblje gde će biti isti problemi, ili da se dozvoljava zakopavanje na licu mesta uginuća", ističe Šimon Ostrogonac, član Gradskog veća za poljoprivredu u Subotici.

Subotica ima Službu za zoohigijenu, ali ona obavlja samo deo posla.

"Pokupe se leševi, odnesu do privremene grobnice koja se nalazi neposredno iza prečistača, pohrani se u jamu i na taj način je posao zoohigijenske službe oko uklanjanja sporednih proizvoda životinjskog porekla rešen", kaže Veselin Šuković, tehnički direktor JKP "Čistoća i zelenilo" u Subotici.

Posao dezinfekcije na javnoj nabavci dobili su "Veterinarski zavod" iz Subotice i "Sanitacija" iz Novog Sada, dok DTD "Severna Bačka" kopa jame i zatrpava životinjske ostatke, ali samo po nalogu lokalne samoprave.

"Učestalost ovih radova je otprilike dva, tri puta nedeljno, ali najviše zavisi od okolnosti koje diktiraju uginuća životinja", navodi Aleksandar Kiš, v. d. direktora DTD "Severna Bačka" Subotica.

Dok se ova složena procedura ne završi, uginule životinje su na otvorenom, neobezbeđenom stočnom groblju, na meti kradljivaca.

"Nemamo mogućnost da čuvamo centralno groblje životinja, pa tamo ulazi svako ko želi i dešava se da nestaju butkice", naglašava Ostrogonac.

Veterinari ne preporučuju da se meso uginulih životinja koristi ni za ishranu kućnih ljubimaca.

"Meso od uginulih životinja nije za ljudsku ishranu", napominje veterinar Grgo Tikvicki.

Iz Ministarstva poljoprivrede na ovu temu samo kratko saopštenje.

"Nije moguće da meso uginulih životinja završi u legalnim tokovima, jer postoji lanac sledljivosti koji mora da se sprovodi u svim registrovanim prodajnim mestima i čija se primena kontroliše. Tako je za svaki proizvod poznato poreklo, kada i gde je proizveden i slično", tvrde u ministarstvu.

Dok se na relaciji lokalna samouprava - država traži rešenje za sigurno odlaganje životinjskog otpada, otvorena i svima dostupna stočna groblja, postaju sve veći rizik za zdravlje građana.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 03. април 2025.
11° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом