Vojna kontrola naučnih istraživanja finansiranih iz inostranstva?

Prema redlogu uredbe, za svako istraživanje finansirano iz inostranstva, neophodan je potpis ministra odbrane. Resorno ministarstvo je taj predlog za sada, povuklo. Protive mu se naučna zajednica, Univerzitet u Beogradu, Zajednica instituta, Nacionalni konvent o Evropskoj uniji. Sa nadležnima se nastavljaju konsultacije, kako bi se interesi zemlje štitili, na način koji ne ugrožava naučni rad.

Sedmočlani tim naučnice Sofije Stefanović istražuje bejbi-bum u neolitu.

Nauka i dalje ne zna koje biološke promene ili promene u kulturi su se desile da posle dva miliona godina života na demografskom minimumu i provlačenja kroz iglene uši evolucije ljudi uspeju ne samo da prežive nego i da dožive demografski ras, kaže Stefanovićeva.

Da u Srbiji dođu do tog odgovora, od Evropskog istraživačkog saveta dobili su milion i sedamsto hiljada evra. I nisu jedini. Program "Horizont 2020", srpskim naučnicima otvorio je vrata budžeta od 80 milijardi evra. Teže bi ih otvarali kada bi se primeniula Uredba o projektima finansiranim iz inostranstva - što je predlog Ministarstva odbrane.

"Pre nego što krenete u istraživanje morate, ne samo tražite saglasnost Vojske i ministra odbrane, nego morate obrazložiti i kako bi vaše istraživanje moglo da ugrozi bezbednost zemlje. Nema slobode u istraživanju", navodi Stefanovićeva.

Ministarstvo odbrane je, na molbu Nacionalnog konventa o EU, Uredbu, za sada, povuklo. A predložili su je, kažu, da zaštite interese Srbije, u oblastima značajnim za odbranu.

Preširoko definisane oblasti, prva su zamerka onih koji se Predlogu uredbe protive i pitaju, kako, npr istraživanja javnog mnjenja ugrožavaju odbranu zemlje ili arheologija i astronomija.

Nataša Dragojlović iz Nacionalnog konventa o EU ocenjuje da je uredba samo terminološki inoviran tekst koja postoji još 1994. godine. "Datira iz Miloševićevog režima i perioda totalne izolacije", napominje Dragojlovićeva.

Danas, kako podseća, nema te organizacije civilnog društva, institucije ili ministarstva koje se u nekom delu ne finansira iz stranih fondova. Zato, kaže Dragojlovićeva, Uredba i nije potrebna. Dovoljan je Zakon o tajnosti podataka.

"Takođe smo apelovali da se ono što je inače naša obaveza iz akcionog plana za poglavlje 23, a to je donošenje zakona o kritičnoj infrastrukturi konačno i donese, da se i tu definiše ono što je kritična infrastrktura u Srbiji, šta je ono što se mora posebno štititi", objašnjava Dragojlovićeva.

Predlog uredbe nije način za to, zaključak je i Univerziteta u Beogradu i Zajednice instituta, jer je u suprotnosti sa Zakonom o naučno-istraživačkom radu i ugrožava međunarodnu saradnju naučnika.

Apeluju na Ministarstvo prosvete i nauke - protiv vojne kontrole civilnih naučnih programa. Do rešenja će se doći zajedno sa Ministarstvom odbrane.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.