"Potrebno i dalje raditi na poboljšanju položaja Roma"

Kako je iz Kancelarije ombudsmana saopšteno na Svetski dan Roma, koji se obeležava 8. aprila, Zaštitnik građana upozorava da su siromaštvo, diskriminacija, predrasude i dalje svakodnevica ove manjinske grupe i da postignuti rezultati na unapređenju njenog položaja nisu otklonili ključne prepreke u procesu integracije romske zajednice.

Rezultati sprovođenja Sporazuma o razumevanju, sačinjenog sa predstavnicima Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i UNHCR-a, omogućili su da broj "pravno nevidljivih" Roma bude značajno smanjen, a primena Sporazuma doprinela je podizanju svesti o potrebi hitnog postupanja u ostvarivanju prava građana romske nacionalnosti na upis u matične knjige.

Međutim, dodaje se da podizanje betonskog zida oko romskog naselja "Marko Orlović'' u Kruševcu može za posledicu da ima getoizaciju i segregaciju romske zajednice, te je zbog toga ombudsman izradio poseban izveštaj s namerom da skrene pažnju nadležnim organima i javnosti na taj čin.

Izveštaj, dodaje se, upozorava nadležne organe na potrebu pravovremenog reagovanja kako bi se sprečila takva pojava u budućnosti, kao i neophodnost razmatranja i utvrđivanja opravdanosti podizanja ovog zida.

Kako kaže Zaštitnik građana, poboljšanje pristupačnosti sistema zdravstvene zaštite i edukacija koju godinama uspešno sprovode zdravstvene medijatorke u romskim naseljima, još uvek su nedovoljne mere koje se preduzimaju, a Romkinje su jedan od najmarginalizovanijih društvenih grupa.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku i Unicefa, 38 odsto svih žena starosti od 15 do 49 godina u romskim naseljima izjavilo je da nikada nije koristilo neku metodu da bi izbegle ili odložile trudnoću, dok je 31 odsto Romkinja imalo najmanje jedan prekid trudnoće, čak 17 odsto se udalo pre napunjene petnaeste godine, a u porodici su žene često izložene nasilju i bez zaštite su.

Iako je unapređen normativni okvir u pogledu afirmativnih mera i drugih oblika podrške romskoj deci u obrazovanju, pojedina zakonska uređenja za ostvarivanje prava na besplatnu ishranu, besplatne udžbenike i slično, nisu doprinela prevazilaženju prepreka koje, zbog siromaštva, imaju romska deca u obrazovanju i obrazovnim rezultatima, smatra ombudsman.

Pokrajinski zaštitnik građana kaže da je krajem 2016. godine u oblasti zaštite prava nacionalnih manjina sproveo istraživanje o primeni afirmativnih mera u oblasti osnovnog obrazovanja Roma i Romkinja na teritoriji AP Vojvodine u periodu od 2006. do 2016. godine.

Izveštaj je objavljen danas i bavi se procenom efikasnosti afirmativnih mera na osnovu povratne informacije o njihovoj primeni dobijene iz ukupno 43 jedinice lokalne samouprave u Vojvodini.

Zaključci istraživanja "Primena afirmativnih mera u oblasti osnovnog obrazovanja Roma i Romkinja na teritoriji AP Vojvodine" su da afirmativne mere, primenjene od strane vojvođanskih jedinica lokalne samouprave, doprinose većoj zastupljenosti romske dece u sistemu obrazovanja.

Primena ovih mera usporila je, u izvesnoj meri, i osipanje romske dece iz sistema obrazovanja, doprinela je većoj vidljivosti Roma u lokalnoj zajednici, a indirektno i povećanju svesti pripadnika većinske zajednice o potrebi da se unapredi njihov položaj, kao i promovisanju vrednosti uvažavanja različitosti i inkluzije, kaže se u saopštenju pokrtajisnkog ombudsmana.

Međutim, dodaje se, njihova primena ipak nije doprinela povećanju svesti o diskriminisanosti i društvenoj marginalizaciji učenika romske nacionalne pripadnosti u sistemu obrazovanja.

Neke od preporuka Pokrajinskog zaštitnika građana su da je potrebno nastaviti sa primenom afirmativnih mera, obezbediti nastavak njihovog školovanja u petom razredu osnovne škole i njeno završavanje, kao i upis u srednju školu i njeno završavanje.

"Sa primenom afirmativnih mera potrebno je nastaviti i zbog toga što one doprinose promovisanju vrednosti uvažavanja različitosti i inkluzije u okviru sistema obrazovanja", navodi se u saopštenju.

Jedinstveni sistem vođenja evidencije o primeni afirmativnih mera u jedinicama lokalne samouprave na teritoriji APV, odnosno Srbije, omogućio bi kvalitetnu procenu njihovih efekata, navodi se i dodaje da bi odgovarajuća evidencija omogućila i i dugoročno praćenje romske dece u sistemu obrazovanja, od njihovog upisa u predškolsku ustanovu, do završetka školovanja na univerzitetskom nivou.