Beograd, jedan od najboljih centara za promenu pola

Na Kongresu u Beogradu stručnjaci iz evropskih zemalja - lekari, psiholozi, sociolozi i pravnici, ali i osobe koje su promenile pol. Helena je operisana prošlog maja.

"Nekako je posle operacija ta podrška pojačana. Valjda su ljudi videli da neko ko je iskren i ide do kraja da se stvori rol-model, da bude primer drugima. Ja sam stalno po medijima, ne zato što hoću. Malo je trans osoba spremnih da izađu i pričaju o problemu", kaže Helena.

Jovan iz Crne Gore kaže da je medicinski deo tehnički deo, i da je bio najlakši, dok su, kaže, socijalni kontekst i sistemska diskriminacija najteži.

U Beograd godišnje dođe i do 80 pacijenata iz inostranstva, a ta procedura košta ih od 4.000 do 10.000 evra.

U Srbiji, kada veći deo troškova snosi država, pol menjaju pacijenti koji dobiju saglasnost Stručne komisije za lečenje transrodnih poremećaja.

Dragana Duišin iz Kabineta za transrodna stanja KCS-a kaže da je ranije 10-12 pacijenata dolazilo na psihološku i psihijatrijsku procenu, a sada se taj procenat postepeno povećava 20,30 i čak 50 posto.

Prošle godine ih je bilo 36 koji su ušlli u proces dijagnostike, a ove godine je već 16 paccijenata u procesu dijagnostike, navodi Dragana Duišin.

Miroslav Đorđević, hirurg Dečje klinike u Tiršovoj, navodi da je, prema njihovoj statistici, broj osoba koje su uradile konverziju genitalija iz jednog u drugi pravac "otprilike podjednak".

Joz Motmans, član Borda Evropskog udruženja za transseksualnu medicinu, kaže da je najvažnija razmena iskustava i kako transrodnim osobama pomoći u njihovoj tranziciji.

"Nekada smo na klinici u Belgiji godišnje radili najviše 20 operacija, prošle godine bilo ih je 10 puta više, a istraživanja pokazuju da se ti ljudi posle operacije mnogo bolje osećaju", kaže Motmans.

Da mozak kaže jedno, a telo pokazuje drugo, transrodne osobe osećaju još u najranijem detinjstvu, najčešće između četvrte i pete godine.