"Tragedija Narodne biblioteke nije bila slučajnost"

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević je, obraćajući se prisutnima, među kojima je bilo i predstavnika diplomatskog kora, rekao da se operacija kojom je 6. aprila 1941. godine uništena Narodna biblioteka zvala "Strašni sud" i sudila je kulturi jednog naroda.

"Neprijatelj je znao šta radi. Tragedija Narodne biblioteka nije bila posledica slučajnosti, nehata, greške. Namerno je gađano u očni živac srpske kulture i srpskog naroda. Pokušali su i skoro uništili DNK srpske kulture sa željom da se jedan narod, njegovo sećanje, duh, identitet prepuste zaboravu", kazao je ministar.

Vukosavljević je podsetio da je plamen tinjao tri dana, da je ono najvrednije što smo imali gorelo tri dana, ali da se taj plamen spržene i spaljene biblioteke simbolično spojio sa plamenom kojim su gorele mošti Svetog Save.

"Ta dva plamena spojila su se simbolično u veliku vatru koja osvetljava našu prošlost, našu sadašnjost i našu budućnost. Pitanje je šta ćemo videti u toj vatri. Vatru možemo tumačiti kao tragediju, izazov, kao neprijatelja, ali i kao prijatelja i saveznika", primetio je Vukosavljević.

"Da li ćemo oko ta dva plamena, te velike vatre, kao narod igrati simbolički ples, da li ćemo u vatri tražiti simbole, pitajući se da li naše molitve idu ka praznom nebu ili se gore nalazi neko ko će ih uslišiti i razumeti, ili ćemo ta dva plamena iskoristiti da naše baklje prenesemo bliže i da na tim plamenima upalimo baklju znanja, baklju duhovnosti, baklju kulturnog preporoda i prosperiteta i da sa tim lučama krenemo u budućnost? To je veliko pitanje i izbor čitave generacije", rekao je ministar.

On je dodao da je na jednom od tih plamenova iznikao veliki simbol srpskog naroda i duhovnosti – Hram Svetog Save, a na drugom veliki simbol srpske kulture, obrazovanja i prosperiteta – Narodna biblioteka Srbije.

Upravnik Narodne biblioteke Srbije Laslo Blašković podsetio je da je prilikom nacističkog bombardovanja Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu uništena zgrada u gotovo sve što se tu od njenog osnivanja čuvalo.

Blašković je naveo da se tu nalazilo 1.300 ćirilskih rukopisa, od čega je oko 100 rukopisnih knjiga bilo na pergamentu, zatim 200 starih štampanih knjiga i inkunabula. Osim toga, u biblioteci su bile brojne povelje, bogata zbirka mlađih rukopisa, neproučena zbirka turskih dokumenata o Srbiji i Beogradu, zbirka pisama značajna za politiku, kulturu i književnu istoriju, zbirka starih karata i slika, oko 300.000 primeraka časopisa i knjiga.

Nestali su i kompleti svih srpskih časopisa, alamanaha i kalendara, i zbirka srpskih i stranih novina.

"Ljudi, nevini od saznanja, veli (Aleksandar) Tišma, nisu marili za mrtve koji su na istom ovom mestu jednom kriknuli. Voleli su svoj zaborav toliko da čak nisu nisu ni znali za njega. Možemo li danas, jedni drugima, uvereni da je kraj sveta odavno nastupio, kao u melanholičnoj Tišminoj ranoranilačkoj pesmi, izgovoriti oprost, a zabarikadiran šestotopni sonet, sjajnu ritmičku ekstrasistolu, oličenu u pronađenoj neizgoreloj poemi, koja će sve nas u istom času – to je i razlog svake biblioteke – sačuvati?", kazao je Blašković.

Prisutnima se obratio i generalni direktor Ruske nacionalne biblioteke iz Sankt Peterburga Aleksandar Ivanovič Vislij, koji je konstatovao da su i srpski i ruski narod mnogo stradali tokom dva svetska rata, ali da ono što se desilo u Beogradu prvog dana bombardovanja jeste događaj bez presedana.

"Bulgakov je rekao da rukopisi ne gore, ali mi vidimo da to nije tačno. Rukopisi gore, a mi treba sve da učinimo da se oni sačuvaju. To je u našoj snazi i potrudićemo se da tako uvek i bude", poručio je Vislij.

Govorili su i akademik i književnik Goran Petrović, pesnik Duško Novaković, a u muzičkom delu programa nastupio je Gudački kvartet Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu u klasi redovnog profesora Ladislava Mezeija.

Povodom Dana sećanja na stradanje Narodne biblioteke Srbije, u specijalnoj komori u Holu ispred Centralne čitaonice izložena je slika "Žena u srpskom" Đure Jakšića, književnika i slikara rođenog iste godine kada je osnovana Biblioteka.