Srbija ima dovoljno vode, ali ne zna da je čuva

Najveći izvori zagađenja reka u Srbiji su neprečišćene industrijske i komunalne otpadne vode.

"Najzagađenije vode su u regionu Vojvodine. Možemo reći neke vode poput Velikog bačkog kanala prestavljaju potencijalno najopasnije vode u smislu zagađenja vode u Srbiji", kaže Filip Radović iz Republička agencija za zaštitu životne sredine.

U Vojvodini 21 vodovodni sistem ne ispunjava standarde zbog povećanog sadržaja gvožđa, arsena, ali i bakterija.

"Ako vam kažem da u ovom trenutku tek nešto više od jedan i po do dva procenta otpadnih voda u Srbiji prečišćavamo na kvalitetan način, to je dovoljno da zaštitimo naše vode. Mi još nismo počeli ni da rešavamo taj problem ", kaže profesor Dragan Povrenović sa Tehnološko-metalurškog fakulteta.

U reke dospeva i smeće sa više stotina divljih deponija.

Nataša Milić iz Republičke direkcije za vode kaže da što se tiče propisa oni su dosta dobro unapređeni.

"Sam broj ljudi koji na terenu pokriva svoju oblast nije dovoljan s obzirom na količiniu zagađenja i onoga što stvarno na terenu imamo. Što se tiče sankcija one su zakonom jasno propisane ali i tu imamo problem sa sudstvom gde se procesi vode godinama ili se zatvore a kazne budu tako beznačajno male", navodi Milićeva.

Zbog toga je mnogima jeftinije da plate kaznu nego da se bave ekološkim standardima.

Beograd je jedini glavni grad u Evropi u kome se otpadne vode izlivaju direktno u reke bez prethodnog tretmana. Nije mnogo bolja situacija ni u ostatku Srbije, svega 56 odsto stanovništva je priključeno na sistem kanalizacije.

Još pre 40 godina planirana je izgradnja postrojenje za prečišćavanje vode u Velikom Selu.

Predrag Bogdanović iz "Beogradskog vodovoda i kanalizacije" kaže da je grad potpisao sa Svetskom bankom ugovor gde oni treba da nađu najbolji model za finansiranje postrojenja za prečišćavanja otpadnih voda.

"Recimo za tri godine ako bi počeli radovi završili bi se za osam do 10 godina" , kaže Bogdanović.

Do sada je izgrađeno 26 postrojenja za komunalne otpadne vode. Srbija je preuzela obavezu da do 2040. godine izgradi 400 postrojenja za tretman otpadnih voda za šta će biti potrebno šest milijardi evra.