Komitetu UN predstavljene antidiskriminatorne mere

Komitet je, takođe, informisan o merama koje se u Srbiji primenjuju u vezi sa zaštitom lica koja su lišena slobode, politikama za borbu protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, prevenciju torture, mučenja, navodi se u današnjem saopštenju šefa delegacije.

Delegacija Srbije, u kojoj su i predstavnici nadležnih ministarstava, sudova, tužilaštava i službi Vlade, u dvodnevnom dijalogu sa članovima Komiteta UN za ljudska prava u Ženevi, koji je počeo juče, predstavlja Treći periodični izveštaj o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima.

Paunovićeva je istakla da je od prethodnog izveštajnog perioda unapređen strateški i zakonodavni okvir, koji se odnosi na pojedina građanska i politička prava, čime je olakšan i pojednostavljen način njihovog ostvarivanja i ojačana njihova zaštita u praksi.

Paunovićeva je Komitetu UN ukazala na činjenicu da Srbija nije u mogućnosti da prati primenu Pakta o građanskim i političkim pravima, na delu svoje teritorije, u Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija, s obzirom na to da je na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, upravljanje Pokrajinom u celosti povereno UNMIK-u i više puta pozvala UN da zahtevaju od UNMIK-a informacije o primeni Pakta, na ovom delu naše teritorije, i na taj način kompletira izveštaj.

Međunarodni Pakt o građanskim i političkim pravima je usvojen i otvoren za potpisivanje i ratifikovanje, ili pristupanje, Rezolucijom Generalne skupštine UN 2200 A (XXI) od 16. decembra 1966. godine, a stupio je na snagu 23. marta 1976. godine, kada je potrebnih 35 država deponovalo instrumente o ratifikaciji ili pristupanju.

SFRJ je ratifikovala Pakt zakonom od 30. januara 1971. godine. Uz Pakt su usvojena i dva fakultativna protokola.