Žene i dalje "slabiji" pol, u politici i ekonomiji posebno

U saopštenju dostavljenom medijima povodom Osmog marta Zaštitnik podseća da se ni tog dana, ali ni svakog drugog dana, ne sme zaboraviti da su žene i dece i dalje žrtve najtežih oblika porodičnog i partnerskog nasilja i da zajednička borba protiv nasilja i zaštita žrtava mora biti prioritet države i društva.

Tim je povodom, navodi se u saopštenju, zaštitnik poslao prošle godine 104 preporuke organima koji se bave zaštitom žena od nasilja, a nakon ispitanih više desetina slučajeva nasilja, od kojih je 12 okonćano ubistvom žena.

Zamenica zaštitnika građana za prava deteta i rodnu ravnopravnost Gordana Stevanović smatra ohrabrujućim usvajanje Zakona o sprečavanju nasilja u porodici i izmene Krivičnog zakonika, koje je Zaštitnik građana inicirao još 2011, ali kaže da je ohrabruje i sve češće postupanje organa po preporukama Zaštitnika, posebno u slučajevima koji su se našli u izveštaju o zaštiti žrtava od nasilja u porodici.

Ona navodi da je neophodno da nadležni državni organi, ali i drugi društveni akteri još više pažnje posvete položaju žena iz višestruko marginalizovanih društvenih grupa čija se prava svakodnevno krše, poput Romkinja, žena sa invaliditetom, samohranih majki, izbeglih i interno raseljene žena, kao i žena drugačije seksualne orijentacije i rodnog identiteta, onih koje su preživele nasilje, starijih žena i onih u ruralnim sredinama.

Kako je pojasnila, ženama su propisima garantovana određena prava i dostupne su im određene usluge, ali je njihovo korišćenje verlo često pračeno preprekama i teškoćama. U tom je smislu Stevanović navela primer prava na naknadu zarade za vreme porodiljskog i odsustva radi nege i posebne nege deteta, koja žene ostvaruju, ali često s velikim zakašnjenjem zbog neažurnosti nadležnih organa, dok se dogodi da ih jednostavno i ne ostvare.