Deca migranti pohađaju nastavu u Srbiji

Igor Mišković iz Komesarijata za izbeglice i migracije navodi da deca migranti pohađaju nastavu u osnovnoj i srednjoj školi.

"Trenutno 14 maloletnika iz prihvatnog centra u Krnjači, pohađa nastavu u osnovnoj školi "Branko Pešić" u Zemunu. Po jedan đak je seo u školske klupe O.Š "Jovan Ristić" i "Rade Drainac", na Paliluli, a četvoro starijih pohađa srednju Poljoprivrednu školu. Deset maloletnika bez pratnje iz centra "Vasa Stajić" pohađa nastavu u O.Š. "Filip Filipović" na Voždovcu", rekao je za Tanjug Mišković.

Prema njegovim rečima ukupno četrdesetoro dece iz Krnjače je započelo formalno obrazovanje, a polovina njih je ili napustila centar ili su od školovanja odustali.

Ranije, dok je period zadržavanja migranta u Srbiji bio kraći, objasnio je, nije bilo svrhe uvrštavati maloletne migrante u školstvo upravo zbog njihovog kratkog zadržavanja. Sada ipak, kaže, oni se zadržavaju duže i javila se potreba da im se pruži adekvatno obrazovanje. 

Međutim, iz Centra za pružanje pomoći tražiocima azila (APC) podsećaju da njihova organizacija, od početka funkcionisanja azilnog sistema, 2012. godine upisuje decu migrante i tražioce azila u škole širom Srbije. Oko četrdesetoro dece pohađalo je nastavu u Bogovađi, Banji Koviljačči, Subotici, Tutinu, Sjenici.

 Stručni programi obuke prosvetnih radnika

"Većina njih nije tu ostajala dugo, jer su njihove porodice napuštale Srbiju, ali za tu decu i kratkotrajni boravak među vršnjacima i u školskoj klupi bio je bio izuzetno važan",objašnjava direktor APC, Radoš Đurović.

U ovom trenutku, po njegovim rečima APC, koji je i jedina organizacija koja ima ima akreditovane stručne programe obuke prosvetnih radnika za obrazovanje ove dece, je podneo i zahteve za upis oko 50 dece iz Centra za azil u Bogovađi u škole na teritoriji opštine Lajkovac. 

Od druge polovine prošle godine, i mnoge druge nevladine organizacije su počele da se bave projektima obrazovanja ove dece.

Jedna od takvih je i Centar za obrazovne politike koji je projektom "Podrška obrazovanju učenika migranata na teritoriji Srbije", koji je upisao upravo tih 14 đaka iz prihvatnog centra u Krnjači u zemunsku osnovnu školu "Branko Pešić".

Ivana Cenerić iz tog centra rekla je za Tanjug da su u Ministartvu prosvete i Komesarijatu za izbeglice i migracije pozitivno odgovorili na njihovu ideju pa je ona realizovana početkom decembra prošle godine.

"Najpre se počelo sa decom iz Krnjače zato što su oni pod starateljstvom Centra za socijalni rad i njihovi staratelji su nam prišli i tražili da se deca upišu", navela je Ceneriće. 

Nenad Ćirić, direktor škole "Branko Pešić", objasnio je da su prvih deset dana imali samo radionice, i nisu ulazili na nastavu.

"Tek 13. januara, kada je prošla faza prilagođavanja, uveli smo ih u nastavu", navodi Ćirić.

 Dva časa dnevno uče srpski

Sada 14 đaka iz Krnjače svaki dan dolazi u školu i dva časa dnevno uče srpski jezik, a dva časa pohađaju redovnu nastavu. Na časovima srpskog, kaže, uz pomoć nastavnika, ali i prevodioca Kamarana, događa se prava kulturološka mešavina.

Dva jezika ne zvuče toliko različito kada se govore u njihovoj školi, a čini se da ne samo da su đaci sve bolji na putu da nauče srpski, već i nastavnici uz pomoć đaka i Kamarana, sve više napreduju u poznanju farsija.

"Uskoro ćemo imati i ljubavne probleme, devojčice se sve više zaljubljuju u nove đake", u šali navodi Ćirić.

Objašnjava da su đaci podeljeni u osam odeljenja od petog do osmog razreda, tako da ih u svakom bude po dvoje ili troje.

Sve predmete, kaže, slušaju na srpskom, ali uz Kamaranovu pomoć. A kad rade testove, listići su im prilagođeni da bude što manje reči.

Knjige za đake iz Krnjače obezbeđuje sama škola, kao i pribor za rad, rečnike za engleski jezik kupuje Centar za obrazovne politike, a prevoz do škole plaća UNHCR.

Inače, prvobitni ugovor o plaćanju prevoza istekao je 28. februara, šef UNHCR-a u Srbiji Hans Fridrih Šoder rekao je za Tanjug da će se on sasvim sigurno produžiti. Ističe da će UNHCR uložiti napore da pomogne Srbiji da što je više moguće te dece upiše u škole, ali i da osposobi škole da ih prime.

"Neki od njih su izgubili nekoliko godina školovanja, oni imaju prava i moraju da idu u školu i prema međunarodnim i srpskim zakonima, ističe šef UNHCR-a u Srbiji.

 "Drugari iz škole mi mnogo pomažu"

Hašemi Ahmed koji u zemunsku školu ide već mesec dana, kaže da je izuzetno zahvalan na tom programu.

"Zahvalan sam što se Srbija uopšte brine za naše obrazovanje", poručio je on.

Drugari iz škole mu, kaže, mnogo pomažu, i kad god nešto ne razume, rado objasne. S njima se rado i igra, ispričao je Hašemi, a najviše voli fudbal.

" Sve su to deca koja su tražioci azila i oni po Zakonu o osnovnom obrazovanju i Zakonu o azilu imaju pravo na osnovno školovanje", zaključio je Igor Mišković koji je kao i Cenerić najavio podizanje kapaciteta, pa se, kaže može očekivati da se još neke škole osposobe da mogu da sprovode takve programe.