Transparentost: Borba protiv korupcije ne daje rezultate

Goati je na konferenciji u Beogradu "Građani, uprava i korupcija - iskustva Antikorupcijskog savetovališta TS", rekao da percepcija korupcije u Srbiji stagnira već godinama, iako je donet niz propisa i istakao da je problem što je korupcije u Srbiji endogena, odnosno unutrašnja.

To, kako je naveo, ukazuje i da zakoni ne deluju odmah što korupciju čini otpornijom i žilavijom.

Goati je istakao da snaga građana, civilnog društva i medija, bitno može da promeni stvarnost u borbi protiv korupcije, navodeći da oni mogu da pozovu na odgovornost one koji treba da se drže antikorupcijskih pravila.

"Svi zajedno moramo da radimo protiv ove pošasti i otrova koji može da izazove i smrt", naglasio je Goati.

Državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave Željko Ožegović rekao je, da je korupcija veliki problem koji pogađa svako društvo i da ona ne predstavlja samo davanje novca, već i loše organizovanu upravu, neznanje građana na koji način mogu da ostvare svoja prava.

Istakao je da su u borbi protiv korupcije potrebni transparentnost, informisanost građana i poverenje u institucije.

Iz "Transparentnosti Srbije" saopštili su da u Srbiji godišnje ima najmanje 374.000 neotkrivenih slučajeva podmićivanja radi dobijanja usluga javnog sektora ili zaštite od kažnjavanja.

Kako su naveli, trećina građana ne veruje u to da će državni organi ispitati korupciju, 17 odsto ne prijavljuje jer, kako kažu ispitanici, korupciju je teško dokazati, njih deset odsto "jer ništa neće biti urađeno" i dva "veruje da su službenci kojima se korupcija treba prijaviti i sami korumpirani".

Jedna četvrtina građana i ne zna kome i kako da prijavi korupciju.

"Transparentnost Srbije" od 2006. godine ima antikorupcijsko savetovalište u okviru koga građani mogu dobiti sve informacije o proceduri i pravnoj zaštiti prilikom prijavljivanja korupcije.

Zabeleženo je 20.000 obraćanja savetovalištu i otvoreno 5.285 predmeta odnosno situacija u kojima je bilo osnova za pružanje savet i pomoć u prikupljanju dokumenata.

U 2015. i 2016. godini od 4.568 obraćanja u 827 slučajeva razmotrene su informacije dobijene od građana i pružena neka vrsta pomoći. U 575 slučajeva bilo je reči o slučajevima u kojima postoji sumnja da ima elemenata korupcije ili kršenje nekog antikorupcijskog propisa.

"Transparentost Srbija" na osnovu onoga što čuje od građana pokreće inicijative kod nadležnih organa, kako bi se rešili sistemski problemi koji su uzrokovali da dodje do problema ili koji predstavljaju pogodo tlo za razvoj korupcije

Građani nisu upoznati sa pravnom zaštitom 

Na današnjoj konferenciji predstavnici "Transparentnosti Srbije" iskoristili priliku da državnom sekretaru Željku Ožegoviću uruče inicijativu o donošenje izmena propisa, a u vezi sa javnom raspravom o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi uz zahtev za veću otvorenost tog postupka, što je preduslov za sprečavanje nekih od najtežih oblika korupcije.

U organizaciji "Transparentnosti Srbije" održan je i okrugli sto o primeni Zakona o zaštiti uzbuđivača na kom je iznet niz kritika i nedostataka na račun tog zakona.

Kako je ocenjeno, problema ima oko toga što građanin ne znaju kome treba da se obrate, jer imaju manjak poverenja i sumnju da će to što prijave dovesti do efekata i kao pitanje se postavlja hoće li osoba koja je uzbunjivač uživati zaštitu ako je taj dokument označen oznakom tajnosti.

Sudija Vrhovnog kasacionog suda Snežana Andrejević rekla je da bi postupak uzbunjivača trebao da bude bolje uređeni i da su građani suočeni sa tim da ne znaju kako da zaštite svoja prva kao uzbunjivači.

Vršilac dužnosti zaštitnika građana Miloš Janković rekao je da zakonu nisu dovoljno jasne mnoge odredbe poput one o pravima spoljašnjeg uzbunjivača.

Rečeno je da uzbunjivači nisu oslobođeni odgovornosti zbog kršenja odredaba drugih propisa, a naročito Zakona o tajnosti podataka.

Zakon obuhvata i uzbunjivanje van radnog angažovanja, ali ne štiti svako lice koje prijavi korupciju.

Kako je navedeno, mnoga rešenja su osmišljena iz ugla radnopravne zaštite što nije adekvatno za zaštitu korisnika usluga javnog sektora, malih akcionara i poslovnih saradnika.