Mogućnosti za javni i poslovni angažman žena na Zapadnom Balkanu

Region Zapadnog Balkana nije na margini civilizovanog sveta kada je reč o ravnopravnosti žena i njihovoj uspešnosti u ekonomiji i politici, ali je ključno da žene, koje su sve prisutnije u politici, stignu i do stvarne moći, ocenile su učesnice.

Navode da je pitanje rodne ravnopravnosti pitanje za sve činioce u društvu, jer se ne može rešavati unutar nekakvog "ženskog geta", i ističu potrebu institucionalne podrške za žene, odnosno porodice, kako bi one mogle da se ostvare u profesionalnom smislu.

U emisiji "Žene u politici i biznisu" Lokar je rekla da je ključno pitanje - kako od prisutnosti u politici, gde sada ima sve više žena, stići do stvarne moći žena u politici.

Lokar kaže da su se žene u zemljama regiona 2000. godine organizovale i uspele da omoguće kvotu za prisustvo žena u parlamentu pa je tako sada u nekim zemljama zastupljenost veća nego u evropskim državama.

Tako Slovenija ima 36 odsto žena u parlamentu, Makedonija, Srbija i prištinske institucije imaju 33 odsto, dok Crna Gora i Hrvatska imaju ispod 20 odsto.

Lokar, pak, kaže da žene u Makedoniji primaju 35 odsto manju platu od muškaraca, što se, navodi, ne može čuti u javnosti, zbog čega ljudi i ne shvataju koliko su dva pola neravnopravna.

Terezina Orlić, predsednica Hrvatske gospodarske komore u Dubrovačko-neretvanskoj županiji, poziva žene da se osnaže, da podignu nivo svoje uključenosti, da se umreže i sarađuju, te da će u tom slučaju barijere same padati.

Navodeći da pozicija žena nije ista u svakoj zemlji u regionu, Orlić je rekla da Hrvatska ima strategiju za žensko preduzetništvo, što znači da je društvo prepoznalo ženski potencijal.

Kaže i da je u Hrvatskoj zastupljenost žena u preduzetništvu 28 odsto, te da su žene vlasnice malih firmi u uslužnim delatnostima.

Lekarka iz Sarajeva Amila Alikadić Husović kaže da i žene mogu biti uspešne i u biznisu i u politici. Ona smatra da žene u zemljama u regionu nisu marginalizovane, da nikada nisu ni bile.

"Uvek je neka stara majka određivala koga će da oženi sin ili u šta će se finansirati", kaže Alikadić Husović i ističe da žene same moraju da se izbore za svoja prava.

Paula Petričević iz Kotora, predavačica na ženskim studijama, kaže da naš region nije zaostala sredina na margini civilizovanog sveta, ali da to ne znači da smo na dobrom mestu.

Ona ističe da se pitanje rodne ravnopravnosti ne može rešiti u ženskom getu, već je to pitanje društva u čijem rešavanju moraju učestvovati svi činioci.

Petričević kaže da je ženama, odnosno porodicama, potrebna institucionalna podrška da bi mogle da se ostvare u profesionalnom smislu.

Prema njenim rečima, u Crnoj Gori je usvojen retrogradni zakon o socijalnoj dečjoj zaštiti koji predviđa da žene koje imaju troje ili više dece sa 15 ili 20 godina staža dobijaju neku nadoknadu, kao neku vrstu nacionalne penzije.

Ona smatra da je to loše, jer se žene u periodu kada mogu da budu ekonomski nezavisne i da doprinose stimulišu da ostanu kod kuće.

U Crnoj Gori, navodi, žene poseduju samo 10 odsto nekretnina, u preduzetništvu učestvuju sa 10 odsto, dok ih je u parlamentu manje od 20 odsto.

Kaže i da se feminizam određuje kao ekstremna politika, ali da ne vidi ništa ekstremno u tome da žene traže jednaka prava u stvarnosti kao na papiru, te ističe da su ta prava plaćena milionima života.