Obrazovanje odraslih – druga šansa da se steknu znanja

Drugi put u školskoj klupi sa 35 godina. Bolest je razlog što prvi put nije bila uspešna. Milena je osnovnu školu napustila posle drugog razreda.

"Posle sam naučila da čitam da pišem uz pomoć brata, majke. Meni se ovde mnogo sviđa, zavolela sam", kaže Milena, polaznica škole.

U njenom odeljenju najmlađi učenik je šesnaestogodišnjak, najstariji ulazi u šestu deceniju. U ovoj školskoj godini prelaze gradivo za prva četiri razreda.

"Ovo su stariji polaznici koji imaju obaveze, izgrađene navike i kojima je jako teško da uklope ovaj sistem školovanja u redovne aktivnosti. Najveća radost za mene kada mi dođe polaznik koji je apsolutno nepismen i koji nakon prvog ciklusa počne da čita i koji oseća neku sigurnost samim tim što je postao pismen", ističe učiteljica Slađana Kojić.

Drugu priliku da se opismene odrasli imaju u 80 škola u Srbiji. Njihovo osnovno obrazovanje traje tri godine.

"Funkcionalizacija tih programa je urađena. Tako da, na primer, kada uče razmere i procente onda to rade na primeru mućkanja hrane za bebe, lekova, rastvora u kući. Stiču znanja kroz praktične veštine koje im trebaju u svakodnevnom životu", objašnjava Snežana Marković iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

I to je dovoljno za njih i njihove porodice. Za eventualno zaposlenje ili nastavak školovanja potrebna je diploma. U Evropskoj uniji, sa druge strane, papir nije prioritet.

"Dolazi do značaja priznavanja prethodnog učenja kao nešto na čemu se u EU dosta radi, a to je da se neko neformalno znanje veština, kompetencija priznaje da bi neko stekao i kvalifikaciju u smislu formalnog obrazovanja", naglašava Sofija Dukić iz Tempus kancelarije.

Formalno osnovno obrazovanje odraslih u Srbiji ne završava se zaključivanjem poslednje ocene. Svedočanstvo dobijaju nakon položenog završnog ispita.