Carski vinogradi na južnoj padini Fruške gore

Na Svetog Trifuna, zaštitnika vinara i vinograda, po običaju počinje rezidba. Tako je bilo i na Fruškoj gori, gde je pre 18 vekova rimski car Marko Aurelije Prob, rođen u Sirmijumu, zasadio prve čokote u Srbiji.

Na mestu gde su u trećem veku zasađeni prvi čokoti van Italije, danas je spomen-ploča rimskom caru. Marko Aurelije Prob doneo je vinovu lozu na južnu padinu Fruške gore na takozvanu Šumljansku glavicu, a carske vinograde njemu i Sirmijumu u čast vratio je Milorad Milošević.

"Ovo je istorijsko mesto i zašto ovo ne bi propagirali svetu, Evropi i svima da je ovde vinova loza počela da raste, da se razvija i ide putem Evrope", kaže Milorad Milošević.

Najpre je raskrčio omanju zatravljenu padinu i za osam godina čokote nanizao na 25 hektara. Radni vek proveo je u Sloveniji, a pet miliona evra uložio je u vinograde u rodnom Sremu.

"Ja radim sedam godina u vinogradu, radim na traktoru. Ima tridesetak žena koje rade od orezivanja sve što treba", objašnjava Bojan Dračan iz Velikih Radinaca.

Prošle godine 30 tona grožđa završilo je u tuđim, a od ove jeseni praviće vino u svojoj vinariji u Velikim Radincima. Zasadio je vinovu lozu i na četiri školska hektara i učenicima jedinog vojvođanskog smera "Vinar vinogradar" omogućio dualno obrazovanje.

"Naši učenici ovde mogu da obave praksu, da se upoznaju od same sadnje vinograda pa do krajnjeg proizvoda do pravljenja vina", kaže v. d. direktora Srednje stručne škole "Borislav Mihajlović Mihiz" u Irigu Isidora Birinji.

"Meni treba kadar, ja iako sam diplomirani pravnik kažem da sam poslastičar, meni treba vinar, treba mi vinogradar, somelije, treba mi ljudi iz okoline koji znaju da prave štrudle, kobasice, kulene, med, sve se to može uključiti", dodaje Milošević.

Sve što Fruškogorski vinogradi i Sremci nude, kaže, naći će svoje mesto u Vinskom hramu. Domaći i inostrani sertifikati već su završeni, a pečatirana je i prva flaša u čast rimskog rodonačelnika srpskih vinograda.