Kakva je zdravstvena nega migranata u Srbiji

Promrzli prsti, otekle noge, rane na stopalima – to je poslednjih meseci uobičajena slika migranata kada stignu u Srbiju. Međutim to nije jedino što ih muči.

"Najviše slučajeva imamo na odeljenju psihijatrije, za nos i grlo, oči i ginekologija. Teško stanje u prihvatnom centru u Preševu, momentalni broj je 822. Imamo tamo svoju ambulantu, radi se 24 časa", kaže dr Rešat Imeri direktor DZ "Preševo".

Zima je naterala i pojedine roditelje da odvedu decu u prestoničke dečje klinike.

"Razne vrste povreda kao što su rane, opekotine, to su bile promene koje nastaju kao posledice infekcije kože i potrkožnog tkiva, gnojne kolekcije i deca sa bolovima u trbughu, povraćanja", ističe direktor Klinike za dečiju hirurgiju sa Instituta za majku i dete aš. dr Đorđe Kravljanac.

Od postavljanja dijagnoze do terapije, problema je mnogo. Mnogi migranti nemaju zdravstvene knjižice, a ni druga dokumenta. Postoji i jezička barijera.

"Problemi u zdravstveom sistemu na terenu vezani su za jezik, jezičke probleme, razumevanje prevodioce koji moraju da budu obezbeđeni, najčešće ih je malo. Isto tako za te kulturološke i religiozne razlike. Potrebna je često medijacija između doktora i pacijenata na neke senzitivne preglede: ginekološke i neke druge. Definitivno tu mora jako puno razumevanja s obe strane. Tu su jako izraženi i finansijski problemi", objašnjava direktor Centra za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila Radoš Đurović.

Kravljanac dodaje da su roditelji, u nekoliko navrata samoinicijativno posle nekoliko dana boravka u bolnici kada je dete zbrinuto i kada je bilo potrebno dalje lečenje, odlazili samoinicijativno.

I pored svih problema sa kojima se suočavaju, migranti su zadovoljni za svaku pomoć koju dobiju.

Problema ima dosta, ali nijedan nije vezan za lekare, kažu migranti.

U Srbiji se migranti u proseku zadržavaju tri meseca. Svaki drugi je muškarac, ali dosta je i žena i dece.