Završen spisak najzaslužnijih građana, ordenje na Sretenje

Podvig i ugled. Pojedinačni i institucionalni. Uticaj na društvo. To su kvalifikacije kojima se zavređuju državna odlikovanja. 

Srpska akademija nauka i umetnosti prvi put će, na Sretenje, za skoro dva veka postojanja, poneti najviše odličje. Nisu zaboravljeni ni Matica srpska, Kolarac, Atelje 212, Bitef, ali i Škola naivne umetnosti u Kovačici. 

"Ne samo što je sjajan jubilej, nego SANU danas čini se dobija novu snagu. Škola naivne umetnosti koja je brend Srbije, a istovremeno imamo tu divnu komponentu da su u pitanju ljudi koji predstavljaju srbiju, a ustvari su naše nacionalne manjine. Neki kažu preveliki je broj odlikovanja, a ja kažem hvala bogu dok ima ovakvih laureata", kaže profesor. Sima Avramović predsednik Komisije za odlikovanja.

Među laureatima režiseri Zdravko Šotra i Lordan Zafranović. One koje nas raduju sportskim medaljama - Ivana Španović, Ana Ivanović i Jelena Janković. Beograđanin Renato Grbić koji je 30-oro spasio samoubistva. Poslednji lovac na naciste Efraim Zurof, ali i jedan grad.

"Francuski grad koji je primio naše mlade đake u vreme Prvog svetskog rata, obrazovao niz generacija, čak sticajem okolnosti nekadašnjeg prorektora Univerziteta u Beogradu, mnoge koji su posle predstavljali velike ličnosti u Srbiji", rekao je Avramović.

Ličnosti i institucije nadležnoj Komsiji predlažu državni organi, lokalna i pokrajinska vlast, SANU, udruženja i organizacije. Poslednja je predsednikova, potpisom na ukaz o dodali odlikovanja. Istoričar Dejan Ristić izdvaja Sretenjski orden.

Istoričar  Dejan Ristić kaže da srpska odlikovanja potiču iz prve polovine 19. veka, iz perioda ranih Obrenovića, preuzeli su ih Karađorđevići i kao odlikovanja Srbije kao nezavisne države postojala sve do 1918. godine.

"Nakon toga imamo period zajedničke države i jugoslovenska odlikovanja i faktički tek od 2012. Srbija obnavlja svoju tradiciju naconalnih odlikovanja", kaže Ristić.
Pet godina kasnije odlikovanje i za operske dive, mladog virtuoza Nemanju Radulovića, ali i za Zdravka Čolića i legendarni Smak.

"Verujem da bez obzira na utisak koji jedan deo naše javnosti ima da je možda veliki broj odlikovanja, ali ukoliko znamo da ona nisu postojala skroro 100 godina, onda možemo razumeti zbog čega postoji poterba da se sada i retroaktivno iskaže hahvalnost bez obzira na možda pojedine slučajeve za koje mi imamo dilemu da li zavređuju ili ne, da ogromna većina odlikovanih su to itekako zaslužili", objašnjava Ristić.

Broj onih koji zasluže francusku Legiju časti, koju je osnovao Napoleon, drži se u strogoj tajnosti, a upućeni kažu da se piše sa šest cifara.