Zloupotrebom pasa lutalica do odštete, kako tome stati na put?

Ujedi pasa lutalica širili su se poput epidemije opštinom Odžaci i slabili lokalni budžet. Umesto planiranih 10 miliona dinara, uz rebalans su isplatili osam miliona više, po sudskim presudama o nadoknadi štete. Potom je policija otkrila da su za "ujede" odgovorna klešta.

"Išlo je kao požar, od mesta do mesta, i to je dalo signal da tu nešto nije normalno. Ne možete kao da imate čopor pasa u jednom selu, pa onda u drugom. Na kraju su našli ljude koji su to radili", kaže predsednik Opštine Odžaci Dušan Marjan.

O zloupotrebama odšteta sve glasnije se govori kao o organizovanom kriminalu, koji zaobiđe retko koji grad u Srbiji. Nadležni kažu da se dešava da se sudske presude donose olako, samo na osnovu iskaza žrtava, čija se imena ponavljaju.

"Radi se o svojevrsnom biznisu, koji su napravile određene grupe ljudi koje su u sprezi sa nekim advokatskim kancelarijama, što bi bilo predmet istražnih radnji", kaže Sima Vuković iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj. 

Da bi sprečili zloupotrebe, odnedavno i u Valjevu, osim izveštaja lekara i fotografije povreda traže i da, u pratnji komunalne policije ili inspekcije, slikate psa koji vas je ujeo.

"Fotografiše se mesto, a ako se radi o vlasničkom psu, fotografiše se vlasnički pas. Postoji mogućnost, iz iskustva u radu komisije kažem, gde oštećeni nekad i prepoznaju psa, ako je moguće, ponavljam ako je moguće, fotografiše se pas", ističe predsednik Komisije za naknadu štete od ujeda pasa lutalica Milan Gajić.

Ipak, Naled procenjuje da zloupotrebe čine tek petinu od milijardu dinara odštete koje su lokalne samouprave isplatile u poslednje tri godine. U 80 odsto slučajeva, građane su zaista napali psi lutalice, koji su uglavnom donedavno bili kućni ljubimci, potvrđuju veterinari.

Veterinarka iz Odžaka Tatjana Jovanović kaže da je sve više takvih pasa i sve više neodgovornosti.  

Zato se očekuju češće provere da li su psi čipovani, kako bi se lakše pronašli vlasnici napuštenih životinja.     

"Moramo da pooštrimo kazne za ljude koji su vlasnici pasa, a koji ih ostavljaju na ulici, i da na celoj teritoriji jedinstveno rešavamo problem napuštenih pasa. Da ne radi na jedan način Beograd, a na drugi način da rade lokalne samouprave. Tako ćemo smanjiti broj napuštenih pasa i posledice toga", kaže gradski menadžer Goran Vesić. 

Dugoročno su razmišljali Somborci. Pošto su im stvarni i lažni ujedi olakšali budžet za 14 miliona dinara, uložili su 12 miliona i izgradili azil – dom za napuštene pse.