Kako do škole bez nasilja

Batine, vređanje, ismevanje, seksualno uznemiravanje, otimanje ili uznemirujuće SMS poruke su svakodnevica svakog drugog deteta u zemlji. Ozbiljnost problema pokazuje i slučaj Alekse Jankovića iz Niša koji je, između ostalog, osam puta prebijen u školi, posle čega se ubio.

"Da se sve ovo primenjivalo i u Aleksinom slučaju sigurno bi bilo bolje ali nije se primenjivalo zato što je škola jednostavno poricala nasilje nad njim, zato što nije kažnjavala adekvatno a poslednje u nizu i čitav epilog slučaja videli smo, kažnjena je škola kao zgrada ali ne oni koji su bili glavni da spreče nasilje nad Aleksom", navodi Dragana Janković, majka Alekse Jankovića.

Aleksini roditelji predložili su poseban zakon koji bi štitio decu od vršnjačkog nasilja. Nešto od toga prepoznato je i u predlogu Ministarstva. Izostavljene su, kažu, suspenzije iz škole za nasilnike, lična odgovornost i pooštravanje kazni za prosvetne radnike, a psiholozi dodaju i preventiva.

"Ne razvijaju se alternativni programi ili aktivnosti koje podržavaju dobre aktivnosti kod dece, zajedničke aktivnosti, podelu. Suštinski svi imamo malo podržavajućih aktivnost za razvoj deteta i porodice. U celom sistemu sva odgovornost jeste na porodici i školi", objašnjava Branka Tišma, psiholog u OŠ "Lazar Savatić" u Zemunu.

Za roditelje nasilnika radna verzija zakona predviđa kazne od 30.000 do 100.000 dinara. Za teže incidente i prekršajne ili krivične prijave. Psiholozi podsećaju da, uz restriktivne mere, mora da se uključi šira zajednica koja i formira sistem vrednosti.

"Mislim da se u našim okolnostima malo se prepoznaju razvojni problemi dece i neke situacije u kojma dolazi do konflikta između dece jer je to period kada deca uče kako biti deo neke socijalne zajednice", ocenjuje Tišma.

U Ministarstvu prosvete navode da su u toku intenzivni razgovori sa sindikatima o platformi Nacrta zakona. Kažu da neće komentarisati nešto što je u fazi dogovaranja i da će to učiniti kada Nacrt bude završen.