Jastreb bez zaštite

U Izveštaju Evropske komisije navodi se da ima propusta u prenošenju propisa i to kada je reč o Direktivi o pticama jer je dozvoljen lov ptica koje ne bi trebalo da se love.

Populacija jastreba već izrazito opada, zbog promena u staništima, zbog trovanja – a sada je jedina grabljivica na koju može da se puca.

"Lovci mogu jedino da pucaju ako jastreb pravi štetu na fazanerijama, međutim, mi svakodnevno zatičemo ubijene jastrebove bilo gde, bilo kad", kaže Milan Ružić iz Društva za zaštitu ptica.

Ističe da se niko nikada u Srbiji nije obratio ministarstvu sa zahtevom da dobije dozvolu da ubije konkretnog jastreba koji možda smeta u fazoneriji.

Ornitolog Svetske fondacije za prirodu Goran Sekulić smatra da bi status zaštite sive čaplje i jastreba morao da bude stroži.

"Na osnovu izmena ovog pravilnika mogu se loviti tokom cele godine, što je nedopustivo i nije u skladu ni sa jednim međunarodnim dokumentom", upozorava Sekulić.

Za sivu vranu, jastreba, sivu čaplju, velikog vranca u pravilniku su dodali oznaku "L" što znači da su postale lovne. Tu oznaku su u martu prošle godine, kažu greškom skinuli, a sada je vraćena. Obrazloženje je da se lovom može sprečiti eventualna šteta koju bi ptice mogle da naprave.

"Lovi se, ali isključivo ako pravi štete na ribnjacima u lovištima. Ne može da se lovi kako kome padne na pamet", objašnjava Marija Mladenović iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Ružić kaže da se na nivou EU tim populacijama upravlja samo u slučaju kada postoji realna opasnost po neki fond ribe od velikog vranca ili velikog kormorana – a i to na način da prvo nauka i struka moraju da kažu kolika je realna ta šteta i da li postoji način da se interveniše u prirodi.

Primena Direktive o pticama je jedna od obaveza Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji.

"One su vezane kao indikatori staništa. Direktiva podrazumeva da mi kažemo koje su vrste i koja staništa od interesa za evropsku zajednicu. Sve države članice su u obavezi da te vrste i ta staništa budu u dobrom statusu. Mi moramo na taj način da zaštitimo ptice i upravljamo polulacijom da one opstanu", rekla je Duška Dimović iz Svetske fondacije za prirodu.

Prema najnovijem Izveštaju o živoj planeti Svetske fondacije za prirodu brojnost biljnih i životinjskih vrsta bi do kraja ove decenije mogla da se smanji za čak 67 odsto u odnosu na njihov broj od pre pola veka.