Zdravstveni radnici odlaze iz zemlje, kako ih zadržati

 Šta država može da uradi da zaustavi negativan trend, i da li će u zemlji ostati dovoljno medicinskih stručnjaka?

Nemačka agencija koja direktno zapošljava medicinare u više klinika u Hesenu i Baden Virtenbergu, traži 1.300 medicinskih radnika, sa znanjem nemačkog jezika.
Monia Počeković, direktor "Spektra" kaže da sarađuju sa službom za zapošljavanje, i ona im vrši prvu selekciju kandidata.

"Papirologija nije previše složena, i mi u našim kancelarijama radimo i to - pomažemo strankama u prikupljanju te dokumentacije, a period je dakle od 30 do 60 dana", kaže Miloje Orlović, licencirani menadžer zapošljavanjai pravnik.

Posle nemačkih i domaćih agencija, medicinari posao nalaze i preko Nemačkog migracionog centra, ali i sedam Migracionih centara Nacionalne službe za zapošljavanje.

"Imali smo preko 75 odsto zainteresovanih za odlazak u Nemačku i imali smo dominaciju medicinskog osoblja, prvenstveno to su medicinske sestre i tehničari, prate ih lekari", rekao je Miroslav Berić iz Migracionog centra Beograd.

Bolje plate i bez dugogodišnjeg čekanja posla ili specijalizacije, čini se da je opravdan motiv za odlazak iz zemlje, ali može li država da spreči posledice. Odgovor resornog ministarstva je da su u prethodne dve godine zaposlili gotovo 3.500 medicinara i tako zaustavili negativan trend njihovog iseljavanja. I u 2017. obezbedili su, tvrde, sredstva za zapošljavanje 2.500 zdravstvenih radnika.

"Smatramo da u nastupajućih pet godina nećemo dozvoliti da se ispolji nedostatak određenih specijalista na teritoriji Srbije, u zdravstvenom sistemu. Naprotiv, mislim da ćemo uspeti da i veliki broj naših studenata, naših kvaitetnih mladih kolega da uposlimo i na taj način da ih zadržimo u Srbiji", kaže Berislav Vekić, državni sekretar Ministarstva zdravlja.

Donedavno najviše zainteresovanih za posao u inostranstvu bilo je u Beogradu, a sada - u Kruševcu. Među njima, opet ih je najviše iz zdravstva. Novina je i promena starosne strukture, pa mlađi od 25 godina više nisu ti koji bi radili daleko od kuće.

"Sad već imamo ustaljeno da ljudi između 31, 35 godina do 50 predstavljaju koncentrat onog koji su zainteresovani da odu. Znači oni koji su već formirali porodice, oni koji su podigli decu dovoljno da bi mogli da se odvaže da integraciju svoju i svoje dece ostvare tamo", kaže Berić.

Migracije zbog posla nisu samo naš fenomen. Pristupanjem Evropskoj uniji, većinu istočno evropskih zemalja napustio je veliki broj stručnih radnika u potrazi za boljim uslovima života. To je dobar posao i za posrednike - nezvanično saznajemo da za svakog našeg lekara koga pošalju na rad u Nemačku agencije dobiju najmanje dve hiljade evra.