Sistem "buk" – najbolji za zaštitu na malim i srednjim visinama

Namenjen je uništavanju aviona i helikoptera na malim i srednjim visinama, ali ima mogućnost uspešnog dejstva i po krstarećim raketama, vođenim bombama i bespilotnim letelicama.

Koncepcijski je nastao sredinom 70-ih godina prošlog veka, kao radikalna modernizacija raketnog sistema "kub", koji se i dalje nalazi u naoružanju Vojske Srbije, da bi prve verzije "buka" u naoružanje Svojetskog Saveza počele da ulaze početkom 80-ih godina.

Prvobitno je zamišljen da bude korišćen za zaštitu mehanizovanih jedinica kopnene vojske SSSR-a, ali je svojim dobrim karakteristikama prevazišao taktičko-tehničke zahteve, pa je korišćen i za zaštitu teritorije.

Prednost "buka" u odnosu na ranije sisteme za PVO teritorije je što je veoma mobilan, odnosno što su i osmatrački i nišanski radar, lansirno oruđe, stanica za vođenje i ostali uređaji postavljeni na gusenična vozila, što znatno olakšava manevar u borbi i tako otežava dejstvo protivnika po rasporedu baterije.

Osim toga, senzori su znatno otporniji na elektronsko ometanje u odnosu na sisteme "kub" ili "neva", koji su u naoružanju VS, a "buk" ima i veći domet (kosu daljinu do cilja) i može da dejstvuje po više ciljeva istovremeno.

Ministar odbrane Zoran Đorđević je juče, po povratku iz Belorusije, najavio da će VS nabaviti dva diviziona (bataljona) raketnog sistema "buk m1", uz mogućnost da se onda taj sistem modernizuje na model BM.

Model "buk m1", čiju je nabavku najavio Đorđević, predstavlja najčešći model u naoružanju širom sveta.

Posle njega razvijen je i model "buk m2", ali je on još u ograničenoj upotrebi u Rusiji, dok je Belorusija razvila svoj sistem modernizacije BM, koji znatno unapređuje mogućnosti osnovnog modela.

Prema dostupnim podacima, raketni sistem "buk m1" ima domet od 35 kilometara po (kosoj) daljini i 22 kilometra po visini.

Na svakom samohodnom lansirnom oruđu ima po četiri rakete koje lete brzinom tri puta većom od zvuka, a baterija "buka" može da dejstvuje po šest ciljeva istovremeno sa 12 raketa.

Verovatnoća pogotka sa dve rakete na cilj koji manveriše je procenjena na više od 90 odsto.

Raketni sistem "buk" korišćen je u nekoliko sukoba u poslednjoj deceniji, a najveću pažnju privukao je u sukobima u Gruziji i u Ukrajini.

Prema pretpostavkama analitičara, gruzijski "buk", kako se veruje, sa ukrajinskom posadom, odgovoran je za obaranje tri ruska jurišnika "suhoj 25" i jednog taktičkog bombardera "tupoljev 22M" u kratkotrajnom ratu 2008. godine.

Najveću pažnju privukle su tvrdnje da je "buk", za koji još nije definitivno utvrđeno da li je pripadao Ukrajini, proruskim pobunjenicima u Donjecku ili čak i samoj Rusiji, oborio putnički avion "boing 777" iz Malezije u kojem je iznad istočne Ukrajine poginulo gotovo 300 ljudi.

Taj sistem trenutno se koristi u 13 zemalja. Osim u Rusiji i Belorusiji, u aktivnoj je upotrebi u Ukrajini, Alžiru, Azerbejdžanu, Egiptu, Gruziji, Indiji, Iranu, Severnoj Koreji, Kini, Siriji i Venecueli, dok je Finska svoje "bukove" stavila u rezervu.