Nikolić: Ne smemo pristati na menjanje istorije

U obraćanju na centralnoj državnoj komemorativnoj ceremoniji odavanja počasti na Starom sajmišu, Tomislav Nikolić je rekao da nam ponekad prebacuju da se previše bavimo svojom istorijom i da bi trebalo da se okrenemo budućnosti, a da ti saveti dolaze uglavnom od onih koji se sa svojom prošlošću nikada nisu suočili iskreno.

"Zbog toga i danas neki od moćnika smatraju da je poslušnost uslov koji bi trebalo da bude ispunjen kako bismo sarađivali, kako oni kažu, otvoreno i konstruktivno. Pokušavaju da nas nateraju da činjenice doteramo, ideološki upodobimo na način kako to danas nekome najviše odgovara. Onda to više nisu činjenice i nije istorija, već trgovina žrtvama na koju Srbija nikada neće pristati", istakao je predsednik Srbije.

Naveo je da je kolektivno pamćenje izuzetno značajno ne samo zato što ga dugujemo svojim precima, nevinim žrtvama bezumlja i zla, već i zato što je to pamćenje odbrana od poricanja, zaboravljanja i pokušaja promene istorijskih činjenica.

"Davna izreka kaže da istoriju piše pobednik, ali danas pokušavaju da je menjaju moćnici. To ne smemo da dozvolimo, to bi naše stradalne sugrađane ubilo po drugi put", poručio je Nikolić i istakao da moramo iskreno da se posvetimo očuvanju mira i razuma, kako se ratovi ni bezumna stradanja više nikada ne bi ponovili.

Predsednik Srbije je naveo da je naša tuga, sećanje i pamćenje večno i iskreno, kao što je iskreno i naše praštanje, bez koga ne bismo mogli da izgrađujemo prijateljstva i sa onim državama i narodima iz kojih su potekli pojedinci, ideolozi koji su osmišljavali Aušvice, Jasenovce, Sajmišta...

Nikolić je naveo da Srbija veruje da se perspektivni odnosi među narodima i državama u savremenom svetu grade na međusobnom razumevanju i uvažavanju, zajedničkom interesu, prijateljstvu, a nikada na ustupcima koji dovode u pitanje naše žrtve, našu stradalnu prošlost, naše biće i istoriju.

Istakao je da bi Staro sajmište, na kome je bio logor za Srbe, Jevreje i Rome, trebalo da bude večito obeležje herojskih žrtava monstruozne ideologije te da će se zalagati da se uvede ustanova Spomen-žrtve, kako bi se na institucionalan način izrazilo poštovanje prema stradanju i mučeništvu i negovalo sećanje na nevinu žrtvu Srba, Jevreja, Roma i drugih koji su stradali u Prvom i Drugom svetskom ratu.

Ustanova Spomen-žrtve trebalo bi da obuhvati postojeći Muzej žrtava genocida, kao prostorno kulturno-istorijsku celinu pod posebnom zaštitom, kao područje jedinstvene namene, naveo je Nikolić.

Predsednik Srbije je istakao da je način na koji se čuva sećanje veoma važan, jer ne samo da ima uticaj na zajednicu koja je čuva, već daje sliku o nama samima, našim precima i našoj prošlosti.

Dodao je da je naša budućnost u očuvanju Srbije i njenom napretku, koji može biti ostvaren saradnjom sa svima i izgradnjom prijateljstva, mira i prosperiteta.

"Svesni svih razlika među državama i narodima, ne želeći da povredimo bilo koga, gradimo je pažljivo i posvećeno. Budite sigurni da od toga nećemo odustati", poručio je Nikolić.

Poštu žrtvama su odali i predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković, u ime Vlade Srbije ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin, a ispred Grada predsednik Skupštine Grada Nikola Nikodijević.

Nikodijević je nakon polaganja venca podsetio da je Skupština Grada donela odluku da Staro sajmište postane Memorijalni kompleks kao sećanje na žrtve i upozorenje budućim generacijama na užase fašizma.

Precizirao je da je u izradi Nacrt zakona o Starom sajmištu i da je ideja Grada da reši imovinskopravne odnose, te da čitav kompleks pretvori u Muzej.

Ceremoniji odavanja počasti prisustvovali su i preživeli Holokausta, potomci žrtava, nekadašnji zatočenici logora smrti u Drugom svetskom ratu, predstavnici Saveza jevrejskih opština Srbije, predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, ministri Vlade Srbije, predstavnici Skupštine Srbije, članovi diplomatskog kora, udruženja i građani.

U Jevrejskom logoru Zemun na Sajmištu nekoliko meseci proveo je i otac tada 11- godišnjeg Aleksandra Ajzinberga koji je sa majkom uspeo da se spasi.

"Jednog dana je stigao kamion i moj otac je sa svima ostalima vrlo radosno, kao i svi ostali, ušao u taj kamion verujući da ih voze do železničke stanice pa vozom dalje, a to je bio gasni kamion i istovareni su već mrtvi u Jajincima", kaže Aleksandar Ajzinberg.

Zloglasni kamion, posle rata nazvan dušegupka, na taj način ubio je oko 6.400 Jevreja sa Starog sajmišta za nepuna dva meseca u proleće 1942. godine.

"Ta dvojica SS-ovaca koja su upravljala tim kamionom, bili su veoma ljubazn i sa zatvorenicima, poznati su opisi kako su deci nudili bombone kako su uvodili ljude u taj zloglansi kamioni nastojeći da ne napravi nikakvu paniku", ukazuje istoričar Milan Koljanin.

Nacisti su pred kraja rata spaljivali tela iz jama u Jajincima ne bi li sakrili tragove zločina, a Jevreji su kasnije samo delimično rekonstruisali spiskove stradalih.

Spomenik žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu nalazi se u okviru kompleksa nekadašnjeg koncentracionog logora na Starom sajmištu u Beogradu.

Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta ustanovljen je 1. novembra 2005. godine rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

Posle likvidacije Jevreja sa Sajmišta 1942. tu je formiran Prihvatni logor, pod komandom SS generala Augusta Majsnera, a na pojedinim snimcima vidi se sa tadašnjim predsenikom okupacione Vlade Milanom Nedićem. U toj fazi logora na Sajmištu ubijeno je 10.500 ljudi.