Tuđa nesreća karta u rukama lažnih humanitaraca

Sa fotografijom deteta, lažnom dokumentacijom i pričom o teškoj bolesti za koju lek postoji samo u inostranstvu, navodni humanitarci traže novčanu pomoć od građana na ulici, u tržnim centrima, dolaze na kućne adrese.

"Ti ljudi su izuzetno drski i koriste bukvalno tu našu osetljivost na tuđu bol. Ja imam dete koje ima velike zdravstvene probleme, koje je išlo u inostranstvo na operacije, za koje su se organizovale akcije i znam kako to funkcioniše", kaže povremena hraniteljica Marina Mitrović.

Nedavno su od Gorjane i njenih komšija, tražili prilog u ime Društva za dečiju i cerebralnu paralizu Novog Beograda.

"Našli ste meni rekoh da zvonite na vrata, ja sam predsednik društva za cerebralnu i dečju paralizu, sram vas bilo rekoh, sad ću da zovem policiju. Zvala sam je nekoliko puta i policiju i oni meni kažu, 'a da ih zadržite?'. Kako da ih zadržim da ih pustim u kuću, 'izvolite sedite da popijete kafu a ja idem da zovem policiju da dođe da vas uhapsi'", obajšnjava Gorjana Gordić iz Organizacije "TALOS".

Bez odobrenja policije, svako sakupljanje dobrovoljnih priloga tretira se kao remećenje javnog reda i mira. Kazne su novčane, od 10.000 do 50.000 dinara ili rad u javnom interesu. Prošle godine policija je privela njih 70.

"U prethodnom periodu imamo određeni nivo organizovanosti, odnosno da je u neovlašćenom prikupljanu dobrovoljnih priloga uključeno više lica, tj. imaju organizatora koji se ne pojavljuje na samom mestu prikupljanja priloga već sa strane rukovodi", kaže Ivan Cvijović iz PU za Grad Beograd.

Zbog lažnih humanitaraca građani ponekad sumnjaju u iskrenost čak i onih kojima je pomoć zaista potrebna. Koliko god država i društvo pomagali ugroženima, na humanost građana u teškim situacijama uvek se računa.

"Uvek će biti onih kojima država ne može da pomogne. I sa tog aspekta je potrebno da postoje kredibilne humanitarne fondacije kojima ljudi veruju i kroz koje mogu da pomognu onima kojima žele da pomognu", ističe Aleksandar Šapić iz humanitarne fondacije "Budi human".

Kaže da je suština u transparentnosti, u otvorenosti podataka do kojih ljudi mogu da dođu i da znaju da novac zaista završi tamo gde treba.

Bilo je i slučajeva internet prevare, kada je zloupotrebljeno ime humanitarne organizacije. Za otvaranje lažnih profila ili veb naloga, kažu poznavaoci, dovoljno je minimalno tehničko znanje. Po Krivičnom zakoniku, takvo delo, goni se po privatnoj tužbi.