Zašto su Romi iz užičkog kraja nezainteresovani za rad u zdravstvu

Mirjana Jojčić bila je prva Romkinja u Zdravstvenom centru u Užicu, gde je kao medicinska sestra počela da radi 1982. godine. Kaže da nije bilo lako, ali se radom izborila protiv predrasuda. Međutim, smatra da su Romi iz užičkog kraja nezainteresovani za zdravstvo.

"Jednostavno ja sam upućivala lično moju decu. Međutim, ne vole taj posao, jer se plaše krvi, plaše se", kaže Mirjana Jojčić, koja sada radi kao medicinska sestra Doma zdravlja u Arilju.

Ljubav prema medicini ipak je prenela na unuka Bojana Đorđevića, koji je za poslom otišao i u Nemačku. Posle nepunih godinu dana, vratio se u Srbiju i dobio šansu da se dokaže u užičkoj bolnici.

"Srbija je za mene mesto gde ja treba da radim, da živim, da osnujem sutra svoju porodicu. Tu mi je familija, tu su svi moji, tako da nemam neke prevelike ambicije da odem u drugu zemlju", navodi Bojan Đorđević.

Tako je posle 34 godine multietnički kolektiv Zdravstvenog centra Užice dobio tek drugog predstavnika romske populacije koji se edukovao za medicinskog tehničara.

"Ovog puta nije bilo dileme da Bojana primimo na određeno, to je prvi neki pomak. Sledeća neka instanca kad se ukaže prilika biće i na neodređeno", naglašava Miloš Božović, direktor Zdravstvenog centra u Užicu.

O tome se ipak odlučuje na nivou države. Aktivnosti nevladinog sektora u Požegi doprinele su da u okrugu prednjači po broju svršenih srednjoškolaca, ali je tek nekoliko studenata.

"Bez obzira što postoje te afirmativne akcije, jednostavno porodice ne mogu finansijski da izdrže da školuju tu decu", objašnjava Dragan Vasović iz Centra mladih Roma u Požegi.

To je bio jedan od razloga zbog kojeg je Bojan prekinuo studije na Medicinskom fakultetu.

Radno mesto će mu omogućiti da se dalje usavršava i ostvari svoj san da postane lekar, a tako motiviše i druge da slede njegov primer.