Koliko ljudi zna da pruži prvu pomoć?

Čovek je u nesvesti ili prividno mrtav, guši se, krvari, ima povredu glave sa nesvesticom - tada hitno mora da se reaguje. Ako nema stručnih, ili dok ne stignu, važna je laička pomoć. Tako je u teoriji.

Srbija ima i reprezentaciju za pružanje prve pomoći koja je, od 2006, šest puta osvajala prvo mesto na Evropskom prvenstvu. Tako je bilo i ove godine. Reč je o dugogodišnjim volonterima Crvenog krsta.

"Smatram da je mnogo bolje da se deca priključuju Crvenom Krstu kad su mlađa, jer kad su starija imaju izgrađene i obaveze i više društva a ovako kad su mlađa više ih to zanima", kaže Jelena Sladojević, volonter Crvenog krsta Srbije.

Praktično znanje podrazumeva i sposobnost da se prepozna hitan slučaj.

"Jedna od scena je bila masovna nesreća gde se zapalio migrantsko naselje. Nismo imali vremena za kompletnu negu nego samo da zaustavimo krvarenje, da okrenemo povređenog na bočni položaj. Samo one stvari koje spasavaju život osobi koja je trenutno urožena", kaže Milica Branković, volonter Crvenog krsta Srbije.

Svake godine Crveni krst Srbije obuči oko 50 hiljada ljudi za laičku prvu pomoć - polovina je mlađa od 18 godina. Ono što se najpre nauči jeste da se pomogne, a da se ne naškodi.

"Treba imobilizovati mesto preloma. Osnovni princip je da imobilizujemo dva susedna zgloba. Ima nekoliko načina,  da li uz sosptvene delove tela ili pravim sredstvima za imobilizaciju u zavisnosti u kojoj se situaciji nalazimo, ali suština je da znamo princip", kaže Dragan Radovanović, predsednik Crvenog krsta Srbije.

Prema njegovim rečima, najvažnija stvar jeste masaža srca, pomagati spoljašnjim pritiscima da se uspostavi krvotok kada srce stoji i da se omogući dotok krvi u vitalno važne organe kao što su mozak, srce i pluća.

Osnovni zadatak prve pomoći jeste očuvanje života, odnosno da se oni koji su u opasnosti u što boljem stanju i u što brže transportuju do odgovarajuće medicinske ustanove. Ako ne znate da pomognete, najbolje što možete da učinite jeste da odmah pozovete Hitnu pomoć.