Proslava Svetog Nikole u Prištini

Dva puta godišnje, u delimično obnovljenoj pravoslavnoj crkvi u Prištini praznična je, atmosfera. Na zimskog i letnjeg Svetog Nikolu. Na liturgiji je više vernika nego što je u Prištini trenutno Srba. Dolaze raseljeni. Danas ih je bilo i iz Đakovice.

"Mi smo danas doneli kolač u ime svih raseljenih Srba. Taj kolač je nada u povratak. Dogodine ovu slavu Sveti Nikola dočekujemo sa svojim kućama i sa svojim kućama i da verujemo u novu budućnost", kaže predsednik Udruženja raseljenih iz Đakovice Đokica Stanojević.

Stanje u Prištini međutim ne uliva veru da u budućnosti može da ima mesta za Srbe.

Blaguna i Ilija Trajković su do pogroma 2004. godine živeli u svojoj kući, nekoliko desetina metara od Crkve svetog Nikole. Kuće i dvorište su im pretvorene u smetlište.

"Ali, na veliku žalost nemaš ni kome da se pohvališ ni kome da se požališ. U opštini kažu da je to mnogo komplikovan slučaj za Prištinu i još ništa nismo rešavali", kaže Ilija Trajković, raseljen iz Prištine.

"Sada smo u Lapljem Selu, tu smo dobili stan, a bili smo sedam i po godina kontejneru u Voćaru. Dosta smo se izmučili, ali Bože moj, uz Božju pomoć ništa nije teško", kaže Blaguna Trajković, raseljena iz Prištine.

U crkvi u Prištini raduju se svakom okupljanju vernika, ali ne i odnosu gradskih vlasti prema pravoslavnoj crkvi.

"I naša je dužnost ne da ćutimo, nego da svima kažemo kako danas postupaju institucije vlade i ovog grada prema SPC i ovom jedinom hramu u ovom gradu. Imamo još jedan hram koji smo započeli, ne dozvoljavaju ni da uđemo u njega a kamoli da ga obnovimo", kaže Vladika Teodosije.

I u crkvi, poput raseljenih, ovde muku muče sa uzurpacijom imanja. Kosovska agencija za borbu protiv korupcije godinama crkvi ne plaća kiriju za korišćenje njene zgrade i imanja. Crkva nema mehanizam da spreči ovu uzurpaciju.