Raseljeni sa KiM podneli 40.000 zahteva za povraćaj imovine

Milanka Bošković je osam godina vodila borbu, pred sudom u Peći, da joj se uzurpirana kuća vrati.

"Išla sam jednom mesečno do Peći, tamo mi kažu suđenje je odloženo, a niko me nije obavestio. Na moje pitanje zašto mi niko nije javio, službenici mi odgovaraju, pošta ne radi", objašnjava Boškovićeva.

Priču sličnu njenoj, ima još 40.000 ljudi koji traže imovinu, i 18.000 koji pred sudovima na Kosovu i Metohiji traže naknadu štete.

"Od 2006. sam angažovala i advokate, ali nije bilo nikakvog pomaka", navodi Milanka Bošković.

Uključivanjem advokata besplatne pravne pomoći Kancelarije za Kosovo i Metohiju, vratila je kuću posle tri ročišta. Sada čeka da Albanac koji je, kaže, krivotvorio ugovor o kupovini, vrati i dvorište. Njen advokat objašnjava prednosti programa države Srbije.

"Sam kvalitet zastupanja je poboljšan, a i odnos pravosudnih organa je drugačiji, jer je ovo projekat koji je finansiran od strane EU u saradnji sa Vladom Republike Srbije", objašnjava Zoran Popović, advokat.

Država poziva da se ne okleva.

Zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Dušan Kozarev navodi da raseljeni koji zbog nedostatka sredstava, iz bezbednosnih ili drugih razloga nisu u mogućnosti da ostvare prava na imovinu ili druga prava, mogu zatražiti besplatnu pravnu pomoć na 0800108208.

"Ljudi koji imaju neku svoju imovinu koja je ili uzurpirana ili ne znaju šta bi sa njom od 1999. i 2004. na ovamo, ili znaju da je neko na njihovoj njivi ili neko drugi u njihovom stanu, treba da se jave na broj telefona besplatne pravne pomoći i da uz odgovarajuću stručnu podršku besplatno dobiju sudsku pomoć", navodi Kozarev.

U kosovskoj agenciji tvrde da su sve podnete zahteve razmotrili.

"Agencija je primila 42.116 zahteva i doneto je 42.116 odluka. Sve odluke su donete, a ono što je ostalo da se uradi jeste implementacija. Ko nije zadovoljan odlukom, može da se žali vrhovnom sudu Kosova", objašnjava Nevenka Mrdaković.

U svoje kuće u južnoj pokrajini, od bombardovanja 1999. godine i pogroma 2004. se vratilo manje od dva odsto raseljenih Srba.