Mala Braina, selo koje čuva samo jedna porodica

Nalik potkovici, Mala Braina na 1.000 metara nadmorske visine okružena je Mrkonjskim, Karaulskim, Matovića visom. Teško se stiže leti a kamoli zimi.

Kraj puta je škola koja je odavno zarasla u korov. Na tridesetak kuća katanci, tek po neka se leti otvori. Na ognjištu ostali samo Mitrovići. Ovčar Boni najavljuje goste, zimi često i vukove.

U kovanici staroj vek, u dve sobe skromno žive dva brata sa roditeljima. Imanje se prostire na 43 hektara, tor i štala puni. Sav teret pao  je na pleća Mitra i Milića. Mukotrpan rad a zarada tolika kažu tek da se preživi.

"Pasulj, krompir, luk tako reći to je svedeno na minimum. Ne može se,  jer čuvanje stoke oduzima dosta vremena", kaže Mitra Mitrović.

"Kad nije zima nekako, ali videli ste put kakav je. Loši putevi, roditelji bolesni. Ne može sanitet da dođe", kaže Milić Mitrović.

Noge je izdaju, u polje više ne može ali svakodnevno muze krave i pravi sir. Stalni kupci iz Požarevca ne pitaju za cenu.

"Ovi što imaju restoran oni traže ovaj sir. Ne pitaj. Ne vadimo kajmak samo sir jer nema ko", kaže Milijana Mitrović.

I jabuke su posebnog ukusa i mirisa. Pored rakija od divljih krušaka. Ovako je nekada bilo u svakoj kući.

"Najpre nam nije bilo svejedno kad su ono naglo otišli ali smo sad navikli. Ponekad naiđe vojska i svirne", kaže Radovan Mitrović.

Bilo je prilika da odu odavde ali su ovi gorštaci posebnog kova. I pod teretom teškog života ne posustaju. Pomoć ne traže ali, svakako, zaslužuju bar put do kuće.