Odbor SANU: Stvoreno saglasje za stvaranje jezičke politike

Krajnje vreme je da država preduzme svoj deo odgovornosti za status srpskog jezika, istakli su članovi Odbora i dodali da je potrebno oformiti Savet za srpski jezik pri Ministarstvu kulture ili kao međuresorno telo Ministarstva kulture i Ministarstva prosvete, kao i da je potrebno odmah pristupiti izradi zakona o jeziku i pismu kojim bi se predvidelo obavezno prisustvo predstavnika Odbora prilikom rešavanja pitanja jezičke politike.

Istaknuta je potreba da se Odbor uključi u donošenje stretegije kulture i jezičke politike, da se pristupi izradi programa izučavanja srpskog jezika na svim nivoima obrazovanja, da država počne da vodi organizovanu i kontinuiranu brigu o lektoratima srpskog jezika u svetskim slavističkim centrima i da se u dogovoru sa Vladom Republike Srpske usaglase zakonski akti kojim se utvrđuje status srpskog jezika i pisma i u vezi s tim i jezička politika i strategija njenog sprovođenja.

Predsednik Akademije Vladimir Kostić je u kratkom obraćanju članovima Odbora podvukao da je jezik "ultimativna domovina" i podsetivši da je Društvo srpske slovesnosti formirano pre 175 godina sa primarnim ciljem da brine o jeziku, naglasio da to ostaje prioritet SANU naročito u doba u kome se "gotovo siluje nauka o jeziku".

Hamović je članovima Odbora preneo uveravanja ministra, koji je zbog obaveza u Skupštini Srbije bio sprečen da prisustvuje, da je sadašnjem sastavu Ministarstva kulture oblast jezičke politike prioritet, da je stava da je jezik temelj narodne i državne zajednice i pozvao članove Odbora da tekst sa pomenutim predlozima formalno upute Ministarstvu, kao i da se upriliči sastanak u vezi sa narednim koracima.

Rekao je i da je ministar potpisao rešenje za imenovanje radne grupe za izradu inicijative o izmenama i dopunama Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma sa ciljem da se čvršće reguliše ta meterija i pozvao Odbor da delegira svoje članove u sastav te radne grupe.

Hamović je naglasio da Ministarstvo ubrzano sastavlja Strategiju razvoja kulture sa posebnim odeljkom posvećenim jezičkoj politici koji bi, prema njegovom mišljenju, trebalo da prođe redakciju Odbora sa intencijom da se i pozicija Odbora definiše unutar jezičke politike kroz Strategiju i Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma.

Profesor Miloš Kovačević je rekao da zbog disharmonije između naučnih institucija i Vlade Srbije nemamo usaglašenu jezičku politiku, da su donošene odluke suprotne stavu struke, i primetio da prvi put u poslednjih 10, 15 godina postoji saglasnost ministra kulture i ministra prosvete "da neće biti slobodni strelci mimo onoga što donosi srpska jezička politika".

"Svi zajedno treba da napravimo jezičku politiku u kojoj će se srpski političari koristiti rezultatima srpske filologoije, a srpska filologija videti u srpskim političarima one koji sprovode vlastite naučne interese. Mislim da je sadašnje stanje, sa dva ovakva ministra, idealno stanje da napravimo pravu srpsku jezičku politiku", istakao je Kovačević.

Predsednik Matice srpske profesor Dragan Stanić se nadovezao da je stvorena jedna vrsta saglasja da svi zajedno moraju da delaju i naglasio da nema više izvinjenja ni za institucije, ni za članove Odbora, ni za političare.

Dodao je da su zbog disharmonije mnoge stvari u poslednje vreme urađene katastrofalno i pomenuo da su "političari sami odlučili da priznaju termin 'bosanski jezik' čime su stvorili veliki politički problem koji se tiče naziva jezika u Bosni i Hercegovini, koji nije stabilizovan, nema podršku Republike Srpske, te niko stoga nema pravo ni da rasprostre taj termin u Srbiji".

Na skupštini je istaknuto i da Narodna biblioteka Srbije treba da poništi odluku da je sve što je napisano na latinici hrvatsko, što je, kako kaže Kovačević, bila lična odluka tadašnjeg upravnika nacionalne biblioteke Sretena Ugričića, a pomenuto je da treba nešto preduzeti i povodom toga što u međunarodnim standardima postoji srpskohrvatski i hrvatski jezik, ali ne i srpski jezik.