Svilanović: Promenjen proces pridruživanja za region

"Evropa prvo sama sebe treba da definiše", rekao je Svilanović na konferenciji "Rebalkanizacija Zapadnog Balkana", koju su organizovali Centar za spoljnu politiku i Fondacija "Hans Zajdel".

Ključni problemi u regionu su, kaže, nesuglasice oko naziva Makedonije, nefunkcionalnost Bosne i Hercegovine i normalizacija odnosa Beograda i Prištine. 

Specifičnost za Srbiju u pregovorima o pridruživanju ogleda se u poglavlju 35 koje se odnosi na Kosovo, kaže Svilanović i dodaje da će se taj model primeniti i na BiH kada ta država otvori pregovore o članstvu sa EU.

Svilanović kaže da je bilo dosta političkih tenzija u regionu, ali da one nisu uticale na ekonomiju, te da države Zapadnog Balkana treba da iskoriste proces pridruživanja za reformu i jačanje vladavine prava čime, navodi, jedno društvo postaje funkcionalna država.

Navodi da ne treba postavljati sebi datume za ulazak u EU, te da pridruživanje treba ostaviti po strani jer je zapravo ključan reformski proces u društvima i državama.

Svilanović kaže da očekuje da Srbija otvori još neka poglavlja u pregovorima sa EU i da je to zaslužila, navodeći da je politika pridruživanja i dalje "živa", ali da ne zna da li ona postoji i u srcima državljana EU.

Govoreći o carinskoj uniji u regionu, Svilanović kaže da se Savet za regionalnu saradnju vodi idejom - jedan region - jedna politika, što znači jedinstven investicioni prostor, jedinstveno tržište rada i jedinstven informativni prostor.

Kako Zapadni Balkan može da pomogne EU?

Države Zapadnog Balkana treba da intenziviraju dijalog i saradnju, te da sopstvenim snagama na putu evropskih integracija pomognu EU da izađe iz brojnih kriza sa kojima se suočava, ocenili su učesnici konferencije "(Re)balkanizacija Zapadnog Balkana".

Šefica pregovaračkog tima sa EU Tanja Miščević rekla je da kroz merila za otvaranje i zatvaranje pregovora svaka država članica EU ocenjuje uspeh zemlje kandidata za članstvo u EU u skladu sa sopstvenim interesima, te da se tu javljaju bilateralni problemi.

Navodeći da je problem sa EU politika uslovljavanja, Miščevićeva kaže da je to politika vrlo jasnih kriterijuma, ali i specifičnih uslova koje je dobio region zbog dešavanja devedestih godina 20. veka.

Prema njenim rečima, EU je propustila priliku da države Zapadnog Balkana uključi u razgovor kada je usvajala strategiju bezbednosne politike, a to se dešava i sada kada se govori o energetskoj uniji.

Predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović kaže da je EU suočena sa višestrukim krizama, uključujući Bregzit, te je neophodna njena kosolidacija, ali da još nije poznato na kojim osnovama će to biti urađeno.

Navodeći da će 2017. biti godina važnih odluka za dalje funkcionisanje Evrope ali i sveta, Joksimovićeva je rekla da se region Zapadnog Balkana izgubio sa radara ključnih međunarodnih faktora, sa svojim nerešenim otvorenim pitanjima i ekonomskim problemima koji vraćaju stare modele populističkog pristupa, te da se verbalno region balkanizovao.

Klaus Fizinger iz Fondacije Hans Zajdl rekao je da dijalog i saradnja u regionu moraju da se nastave, i to ne samo zbog budućeg članstvo u EU, nego zbog stabilnosti i mira, kao i razvoja regiona.

Navodeći da Evropa prvo sama sebe treba da definiše u današnjim okolnostima, generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović kaže da je bilo dosta političkih tenzija u regionu, ali da one nisu uticale na ekonomiju, te da države Zapadnog Balkana treba da iskoriste proces pridruživanja EU za reformu i jačanje vladavine prava čime, navodi, jedno društvo postaje funkcionalna država.