четвртак, 24.11.2016, 12:57 -> 14:38
Извор: Танјуг
Razmotriti uvođenje sistema alternativnog rešavanja sporova
Ministarka pravde Nela Kuburović izjavila je da treba razmotriti modalitete uvođenja sistema alternativnog rešavanja sporova u redovan rad pravobranilaštva, kako bi se povećala efikasnost, smanjili troškovi, i bolje zaštitili imovinskopravni interesi države.
Dok je države, biće i državne svojine, rekla je Kuburovićeva na regionalnom skupu predstavnika državnih pravobranilaštava i dodala da je na pravobranilaštvu da na efikasan način zaštiti imovinskopravne interese države.
Prema njenim rečima, procesni putevi za to su uglavnom jednaki s tim što, zavisno od posebnosti procesnih sistema i oblasti koje se uređuju različitim resorskim zakonima, njihova uloga uglavnom neznatno varira od države do države.
Naglasila je poseban aspekt neophodnosti unapređenja rada pravobranilaštva, koji je naročito bitan kako zbog procesa evropskih integracija, tako i zbog neophodnosti smanjenja priliva predmeta u sudovima, i činjenja sudskog postupka efikasnijim.
Član 21. Zakona o pravobranilaštvu propisuje da Državno pravobranilaštvo pre pokretanja postupka pred sudom, organom uprave ili drugim nadležnim organom, odnosno u postupku odgovora na tužbu, predlog ili drugi akt kojim je pokrenut postupak protiv zastupanog subjekta, treba da razmatra mogućnost sporazumnog rešavanja spornog odnosa, na svoju inicijativu ili na inicijativu suprotne strane, rekla je Kuburovićeva.
Dakle, državno pravobranilaštvo bi trebalo da primenjuje alternativne načine rešavanja sporova naročito s obzirom na to da osnovni strateški okvir u reformi pravosuđa upućuje na to, dodala je ministarka.
Kuburovićeva je rekla i da se tokom pravne istorije menjao položaj pravobranilaštva, kao organa, kako u pogledu njegove samostalnosti, tako i pogledu njegovog odnosa sa izvršnom vlašću i odgovornosti njoj, tako i u pogledu samih odnosa unutar pravobranilaštva.
Danas su to uglavnom od organa državne uprave izdvojeni organi, koji su, međutim, pod snažnim uticajem izvršne vlasti, oličene pre svega u vladi i ministarstvu pravde. Razlog za to treba videti u velikom interesu države da se efikasno štite njeni imovinski interesi, jer slaba ili nedovoljna zaštita državne imovine slabi državu i otežava joj da vrši sve svoje nadležnosti, rekla je ministarka.
Otuda, kaže Kuburovićeva, pravobranioce i zamenike pravobranilaca najčešće postavlja Vlada, kojoj oni i odgovoraju za svoj rad, a nije nemoguće ni da ih postavlja ministar pravde ili ministar finansija, jer, sve zavisi od bliskosti koju između izvršne vlasti i pravobranilaštva zahteva pojedini pravni poredak.
Za region važno da se okupe državni pravobranioci
Šef Misije OEBS u Srbiji Andrea Orizio rekao je da za region veoma važna ideja da se okupe svi državni pravobranioci, jer, kada se razmišlja o rastu, modernizaciji, vladavini prava, to jeste ključni stub.
Pravobranioci igraju presudnu ulogu u pravosudnim sistemima, rekao je Orizio i dodao da ta nova vrednost, koja dolazi od razmene iskustava, posebna je vrednost, a može da otvori i inovativne puteve promovisanja javnog interesa.
Uopšteno gledajući, jasno je da je rad državnih pravobranilaštava od najveće važnosti za unapređenje efikasnosti pravosudnog sistema, obezbeđivanja pravne siguranosti, osiguranja dostupnosti pravde i za poboljšanje poverenja javnosti u pravosuđe, istakao je Orizio.
Državni pravobranilac Srbije Olivera Stanimirović rekla je da Pravobranilaštvo u svakodnevnom radu primenjuje oko 500 zakona i drugih propisa, a samo prethodne godine pristupilo je na oko 45.000 ročišta i obradilo oko 300.000 predmeta.
Te brojke, kaže Stanimirović, za Pravobranilaštvo predstavljaju veliki profesionalni izazov i da, sagledavajući značaj položaja i odgovornosti, smatra da se od njega očekuje da u radu postupa sa visokim nivoom pažnje i savesnosti i da se stalno usavršava.
Dvodnevno okupljanje Pravobranilaštava regiona, koje zajednički organizuju Misija OEBS-a i Državno pravobranilaštvo Srbije ima za cilj da unapredi rad tih državnih organa i njihovih zastupnika koji pred domaćim i stranim sudovima štite interese svojih zemalja, a pored domaćina, pravobranilaca Srbije, bili su prisutni i predstavnici Pravobranilaštava Slovenije, Hrvatske, BiH, Crne Gore i Makedonije.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар