Ko će uz mere zapošljavanja sledeće godine naći posao?

Prazni šalteri – slika koja se retko viđa u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Nažalost, samo pred kraj radnog vremena. I dalje, svaki peti radno sposoban nema posao. Šta će promeniti mere zapošljavanja?

"Očekujemo da će naredne godine više od 131.000 nezaposlenih lica proći kroz ove mere i da će više od 40.000 ljudi trajno naći zaposlenje", kaže Srđan Andrijanić iz Nacionalne službe za zapošljavanje.

Prioritet su mladi, deca bez roditeljskog staranja, žrtve trgovine ljudima i porodičnog nasilja, viškovi zaposlenih. Ako ih uposle, poslodavcima sledi podsticaj.

"Imaće pravo na deo zarade koji je njima namenjen i zasniva sa njima radni odnos u trajanju od šest meseci, ali će biti u obavezi i da ih zadrži nakon tog perioda još šest meseci u radnom odnosu", objašnjava Andrijanić.

Za to, država će iduće godine izdvojiti 2,8 milijardi dinara i još pola milijarde za invalide. Poslodavci pozdravljaju, ali priželjkuju i druge olakšice.

"Godinama očekujemo da se smanje parafiskalni nameti, koji su brojni i vrlo različiti u pojedinim opštinama i, s druge strane, da se izjednači plaćanje komunalnih usluga i da bude to ista cena za građane kao i za privredu. Tako da, na bilo koji način kada se u finansijskom smislu pomogne privredi, ona će u narednim godinama to sigurno vratiti i kroz veće zapošljavanje", ističe Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije.

Vide li ekonomisti dugoročnije efekte takvih mera?

"Prva je da se mladima daje šansa da pokažu svoje kvalitete, talente, upornost, privrženost poslu i oni koji se u tome iskažu najčešće i zadrže posao. Ta mera je važna i zato što te mlade ljude demotiviše da odu u inostranstvo", kaže ekonomista Goran Nikolić.

Osim poslodavcima, budžetske pare namenjene su i onima koji žele da započnu sopstveni posao. Do njih mogu preko javnog konkursa koji se raspisuje od početka 2017. Raspisuju ih Nacionalna služba za zapošljavanje i Pokrajinski sekretarijat za zapošljavanje.