Uslovi za profesionalno novinarstvo pogoršani

Srbija nikad nije imala bolje medijske zakone, ali nikad nije bilo gore stanje u medijima – novinari su obespravljeni i loše plaćeni. To je ocena učesnika panela "Mediji i politika u Srbiji" na Medijskom forumu jugoistočne Evrope. Forum je otvorio premijer i poručio da se protivi pritiscima na medije.

Loše plaćeni novinari i nikad veća distanca vlasti i medija – urednici i udruženja tako sumiraju trenutnu situaciju. O istim problemima se raspravljalo i pre dve decenije, priseća se urednik nedeljnika Ekspres Ivan Cvejić, i baš tu činjenicu smatra poraznom.

"Odnos medija i države je danas konfliktan kao što je bio i godinama unazad. Pozicija države i njenih vlasti koje su se smenjivale, nije se naročito promenio", rekao je Cvejić.

Dragoljub Petrović, urednik lista Danas, smatra da vlast u Srbiji novinare uglavnom doživljava kao neprijatelje. To je, kaže, najjednostavniji opis medijske situacije u Srbiji. "Ne sve novinare već one koji se usude da malo kontriraju ili malo više kontriraju Vladi", rekao je Petrović.

Sloboda medija i govora, za premijera je veoma značajna. Poručuje da je otvoren za medije i poziva ih na dijalog. Pritisaka, tvrdi, nema.

Tokom Vučićevog obraćanja, skup su u znak protesta napustili novinari KRIK-a, CINS-a, BIRN-a iz Beograda, Centra za istraživačko novinarstvo iz Podgorice, i Magločistača iz Subotice. Učešće je unapred otkazao predsednik NDNV-a.

Ipak pojavili su se predstavnici dva najveća medijska udruženja. Potpredsednik NUNS-a Dragan Janjić u jednoj rečenici sagledava položaj medija: "Nikad bolji zakoni i nikad gore stanje u medijima."

Predsednica UNS-a Ljiljana Smajlović kaže da je Udruženje novinara Srbije pre nekoliko godina izračunalo da su novinari plaćeni kao vozači autobusa.

"Reakcija javnosti je bila ogorčena, ali u korist vozača autobusa. Najveći broj reakcija je bio – šta imate vi protiv vozača, oni rade pošteni posao. Ja mislim da su kod nas ljudi obespravljeni, nemaju prava i nisu plaćeni kako treba", rekla je Smajlovićeva.

Smajlovićeva je rekla i da je premijer Vučić "bio dovoljno pametan da na skupu ne tvrdi da su medijske slobode nikad bolje", što je ranije učinio Mirko Cvetković.

Ocenivši da su novinari obespravljeni, da ni u redakcijama nemaju prava, da nisu plaćeni kako treba, Smajlovićeva je konstatovala da ne vidi kako se za to može optužiti Vučić, "osim možda u slučaju redakcije Politike".

Veran Matić iz Komisije za istraživanje ubistva novinara ocenio je da Srbiji nedostaje dijalog između medija i vlasti, dodajući da su stvari nekada bile jasnije – s jedne strane Milošević, a s druge oni koji su imali drugačiji cilj.

"Vučić danas nije Milošević devedesetih", rekao je Matić i naveo da se novinarska profesija mora konsolidovati.

Vlada planira rešavanje jednog od problema vojvođanskog javnog servisa – izgradnju nove zgrade u Novom Sadu. Finansiranje javnih servisa privremeno je rešeno.

"Idealno bi bilo da se finansira samo od pretplate, jer bi to značilo da postoji direktan odnos između građanina koji plaća i nas koji treba da izvršimo ono što on očekuje", rekao je Zoran Stanojević, urednik na RTS-u.

Sloboda medija ugrožena od autoritarnih režima

Na skupu "Mediji u Evropi: spremni za krizno izveštavanje, današnje poslovanje medija u smislu međunarodne krize i konflikata" istaknuto je da je sloboda medija ugrožena od autoritarnih režima, ali i da je potreba da se održi nezavisno okruženje za rad medija.

Učesnici su naveli da je 2016. bila godina krize, navodeći Bregzit, terorističke napade u Francuskoj, vojni puč u Turskoj, neizvesnost u političkom kursu SAD, migracije i zamor od proširenja EU.

Predstavnik Fondacije Konrad Adenauer Kristijan Špa rekao je da je nacionalizam u porastu, a da su otvorena društva u poziciji da se brane, ističući da je kvalitetno novinarstvo važno i za građane i za donošenje važnih političkih odluka.

Špa je naveo da ankete pokazuju da je novinarstvo i dalje posao koji je san mnogih studenata, ali da polovina procenjuje da neće ostati u toj profesiji.

Navodeći da živimo u svetu gde je sve više ugrožena sloboda medija i gde se mnogi novinari suočavaju sa problemima, ambasador Švajcarske u Srbiji Filip Ru je naveo da jugoistočna Evropa nije u tome izuzetak.

Pozivajući se na preporuke Evropske komisije, Ru je naveo da je od najvećeg značaja uspostaviti mehanizme koji treba da spreče ekonomski i politički uticaj na uređivačku politiku, omogućiti bezbednost svih novinara, uključujući razrešavanje svih pokušaja napada i pretnji i zastrašivanja.

Ru je istakao i da regulatorna tela i novinarska udruženja treba više da se angažuju u zaštiti etičkih standarda.

Oricio: Prva žrtva svake krize – istina

Šef Misije OEBS u Srbiji Andrea Oricio rekao je da je jasno da živimo u vremenu višestruke krize, sa kojom se borimo i suočavamo, te da je nažalost prva žrtva svake krize istina.

Oricio je rekao da je prošle nedelje Oksfordski rečnik reč "zastrašujuće" proglasio za reč godine i da to govori mnogo o vremenu koje živimo.

Uloga medija je ogromna i sloboda izražavanja je ključna, istakao je Oricio i naveo da je tačno i blagovremeno izveštavanje važno, ne samo u kriznim vremenima već i za svako demokratsko društvo.

OEBS, rekao je, pruža podršku za stvaranje okruženja za normalno funkcionisanje slobodnih i nezavisnih medija.

Šefica odeljenja za medije u OEBS-u Gordana Janković upozorila je da je poljuljano poverenje građana u političare i medije.

Jankovićeva je ukazala i na fenomen zaobilaženja medija od strane političara, koji direktno putem društvenih mreža komuniciraju sa građanima.

Bivši ministar spoljnih poslova Italije i savetnik premijera Franko Fratini složio se predstavnicom OEBS-a da postoji fenomen zaobilaženja medija i da se političari sve više odlučuju za direktnu komunikaciju.

"I to je činjenica, svidelo se to nama ili ne. Mediji to moraju da imaju na umu i da to razmotre", rekao je Fratini.

Medijski forum se nastavlja sutra, panelima o izveštavanju u kriznim situacijama, na prvom mestu o aktuelnoj migrantskoj krizi.