Kulturne diplomate – trošak ili investicija?

Umesto uspeha ekonomskih diplomata raspoređenih u 25 zemalja, češće se brojao potrošeni novac. Da to neće biti slučaj sa kulturnim diplomatama, tvrdi resorni ministar. Reč je, kaže, o malom broju ljudi koji će raditi važan i merljiv posao.

"Personalna rešenja su jedna stvar o kojoj se mora misliti, ali moramo prvo da stvorimo finansijske i infrastrukturne preduslove da bismo takve centre otvarali. I bićemo u prilici, ako se to desi, da vrlo kvalitetne i sposobne ljude pošaljemo tamo", kaže ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević.

Još se pravi računica.

"U ovom trenutku ne postoji računica jer cene variraju. Cene zakupa, iznajmljivanja ili kupovine poslovnog prostora, zavise od lokacija. Svi ovi gradovi nisu jeftini, ali nije reč o grubom tržišnom poslovanju", napominje Vukosavljević.

Kulturni diplomata predstavljaće dostignuća Srbije, kulturno nasleđe i savremeno stvaralaštvo.

"Imamo velike umetnike koji žive, rade i prezentuju nas u Evropi i svetu. Pre svega slikari, generacije u Parizu, sada imamo mlade umetnike koji žive u Berlinu. U svakom slučaju je potrebno to povećati, nikada nije dovoljno. To je i najbolji način da se povežete sa svetom", smatra Gordana Goncić iz Kulturnog centra Beograda.

U povezivanju valja iskoristiti tuđa iskustva, smatraju oni koji poznaju kulturnu diplomatiju.

"Mislim da nama ne trebaju zgrade, prostori, ljudi koji će se administrativno baviti, potrebni su ljudi koji će realizovati programe u tim mestima", ističe ministar.

"Kulturna diplomatija je veoma značajna. Ona treba ponovo da nas pozicionira u svetu, da promeni imidž Srbije u svetu kao zemlje trabl mejkera u zemlju koja je kreativna, u zemlju koja je voljna da sarađuje i ono što se postigne kulturnom dilomatijom nije finansijski merljivo, ali je kulturološki izuzetno merljivo", kaže kulturolog Milena Dragičević Šešić.

U resornom ministarstvu tvrde da će kulturne diplomate biti mnogo jeftinije od bilo kog diplomatskog predstavništva.