Da li je region na meti terorizma?

Marija Đorić iz Instituta za političke studije rekla je, u emisiji "Okruženje", koja je emitovana juče na RTS-u, da terorizmu pogoduje kriza sistema vrednosti.

Đorićeva ističe da je uzroke teorizima vrlo teško objasniti jednostrano i da je savremeni terorizam, pre svega se misli na islamistički fundirani terorizma, rekacija na krizu sistema vrednosti.

"Kriza društvena, ekonomska i politička pogoduje za bilo koji terorizam. To je jedna reakcija na nepravdu. Svaki čovek drugačije reaguje na nepravdu. To je reakcija na nedostatak nečega. Ako živite u svetu u kojem ne možete da ostvarite prava i da budete ravnopravni građani...Sve je krenulo šezdesetih godina nakon arpsko - izraelskih sukoba", navela je Đorić.

Ona kaže da je terorizam naša prošlost, ali i sadašnjost i nažalost biće i naša budućnost, jer ne postoji jedinstven i svetski odgovor na problem terorizma, pa ne postoji ni jedinstvena strategija za terorizam.

Novinar i publicista Zlatko Dizdarević je rekao da je terorizam počeo pre 11. septembra 2001. godine.

"Talibani su organizovani programski, planski i finansijski na svaki mogući način da bi kao terorističke snage u Avganistanu rešavali prisustvo SSSR - a u to vreme tamo", naveo je Dizdarević, podsetivši da je Zbignjev Bžežinski rekao da je cela opercija smišljena da bi se SSSR-u ubacilo u krilo "njihov Vijetnam" koji oni neće moći da podnesu i "da se završi priča sa tom državom".

"Na pitanje Bžežinskom - da li ste proizveli terorizam, on je tada odgovorio cinično - nekoliko ludih terorističkih muslimana kao rezultat te cele priče nisu ništa u odnosu na činjenicu da je srušen SSSR", dodao je Dizdarević.

Dizdarević konstatuje da je po završetku operacije u Avganistanu ostala Al Kaida odnosno naoružani Talibani, koje su organizovali u klasičnu terorističku organizaciju i poslali na njeno čelo saudijskog princa Osamu Bin Ladena.

"Do 11. septembra 2001. imate niz organizovanih terorističkih operacija. Znam da je Zapad upotrebljavao terorizam i upotrebljava ga i danas u Siriji, kao i Saudijska Arabija i Turska i indirektno i Izrael, kao metod u ostvarivanju njihovih interesa koji su tamo veoma bitni", ističe Dizdarević.

Istakao je da je očigledno da BiH mnogi na Zapadu percipiraju kao mesto visokog rizika.

"Prvenstveno zato što je oko polovina stanovnika u BiH bošnjačke, a to se čita muslimanske provenijencije, mada to nisu iste stvari. Znam puno diplomata i puno novinara koji dolaze u BiH, čak isključivo uvereni da će tu naići na leglo terorizma u Evropi, ali neće to iz političke pristojnosti da kažu, ali to je mantra koja visi nad BiH", rekao je Dizdarević.

Pritom se misli da je stvar sa terorizimom u BiH bitno drugačija od onoga kako se percipira.

"Nije u pitanju samo par stotina ljudi koji su svesno ili nesvesno na putanji terorizma već je reč o jednom priklanjanju ukupne BiH jednom prostoru koji je ostavljen prazan posle završetka rata, a koji je omogućio da se u BiH sa raznih strana infiltrira mnogo što šta", rekao je Dizdarević.

Magistar političkih nauka Arjan Dirmiši je rekao da je terorizam instrument da se ostvari politički cilj.

"Terorizam je samo jedan instrument kako bi se ispunio neki politički cilj, a osnovu terorizma možemo naći u društvenom, političkom i ekonomskom nezadovoljstvu određenih grupa, koje u specifičnim slučajevima, onako kako smo to doživeli na početku 20. veka, jačanjem komunističke ideologije, a koja je nastavila kao rekacija na tadašnji svetski predak... Tako sada imamo reakciju jedne fundamentalističke i islamističke ideologije, koja terorizam koristi kao sredstvo", rekao je Dirmiši.

Prema njegovim rečima, neophodno je bilo da prođe ceo jedan vek da komunistička ideologija zakedno sa Sovjetskim savezom prestane da postoji.

Smatra da postoji jedan sličan fenomen, ovog puta sa radikalnom islamističkom idelogijom.

"Zbog toga je potrebno dosta vremena za rešavanje ove pojave, a države su nepripremljene da se suprotstave problemima, koji proističu iz ideologija", dodao je Dirmiši.

NVO aktivista Suad Misini je rekao da terorističke akcije karakteriše širenje straha.

"Te događaje ne posmatram kao napad na vrednosti iako se tako može prikazati. Ono što karakateriše terorističke akcije je između ostalog i širenje straha, nemoć da se jedna strana suprotstavi na ravnopravnom nivou drugoj strani, što dovodi do izbora ovakvih uloga raznih pojedinaca i malih grupa koje će protresti zapadnu civilizaciju", rekao je Misini.

Kako kaže, ugroženi su stanovnici koji su u datim momentima žrtve nediskriminativnog nasilja, ali za same civilizacije ne možemo reći da su ugrožene, jer su i one deo problema.

"One su verovatno izračunale koji je stepen rizika i definisale nivo do kojeg one mogu da dozvole da budu ranjive", dodao je Misini.