Kako preživljavaju domovi kulture u malim sredinama

Kada je februara 1969. otvoren novovaroški Dom kulture uz slike Milića od Mačve i Vivaldijevu muziku za varoš pod Zlatarom, još uvek popločanu kockom, bio je praznik. Da je njegovo mesto varoškog srca za lepa zbivanja potrajalo do danas svedoče i Vukova nagrada, titula prvaka Jugoslavije za amatersko pozorište ali i svakodnevna događanja.

"Svakoga dana kroy dom kulture prođe preko 200 dece kroz različite sekcije pre svih kroz folklornu sekciju koja je i najbrojnija i ima oko 250 članova, onda preko pozorišne, slikarske do sekcije stranih jezika", kaže Faruk Ibišbegović, direktor Doma kulture "Jovan Tomić" u Novoj Varoši.

Deceniju ranije dom kulture dobio je i susedni Priboj. Iako je u godinama velikog buma grada na Limu i megalomanije započeta nova zgrada po dimenzijama kao zagrebačka, tadašnji dom zadržao je svoju funkciju.

Ibrahim Ćata Hasanagić iz Doma kulture "Pivo Karamatijević" u Priboju rekao je da od 1959. kada je lokalna samoppurava osnovala dom kulture do današnjeg dana, on obavlja svoju funkciju za ono za šta je i osnovan i vremenom je samo dodavano.

"Bio je mesto okupljanja starih i mladih i to je i ostao", kaže Ibrahim Ćata Hasanagić.

Nastali kao socijalistička zamena za sokolske domove uz širi spektar aktivnosti svoju prvobitnu misiju su ispunili.

"U posleratnoj Jugoslaviji kada su građeni, oni su bili od izuzetnog značaja za razvoj kulture u malim sredinama, bili su neka vrsta mosta između velikih gradskih centara i malih gradova koji tek imaju ambicije da se privredno i kulturno razviju", kaže Indira Gendić iz Zavičajnog muzeja u Novoj Varoši.

U estradnom vremenu trijumfa virtuelnog "rijaliti" sveta uz entuzijazam stvaralaca i podršku lokalnih zajednica domovi kulture su, na sreću preživeli i danas svojim programima i dalje okupljaju ljude u malim sredinama "gladne" kulture.