Zašto je Noć veštica popularnija od Bele nedelje

Pred Svetog Luku sve je spremno za Noć veštica. Tu gde niče "Beograd na vodi", već šetaju veštice, dekorišu se bundeve. Čini se da je taj, za mnoge američki praznik, sve popularniji kod nas.

"Sve više i više se praktikuje pogotovo među mladima, pre svega među studentskom populacijom, ali isto tako među školskom decom", kaže etnolog i antropolog Vesna Marjanović.

Ono što mnogi ne znaju je da je Noć veštica u stvari iz Evrope. Prvo je otputovala preko okeana, a sada nam se vraća.

"Taj kult predaka je bio i na našem prostoru vrlo aktivan dok su ljudi verovali da se jednom godišnje preci pojavljuju, odnosno inkarniraju u maskirane osobe koje obilaze domaćinstva i idu od kuće do kuće", objašnjava Marjanovićeva.

Mali Amerikanci samo jednu noć kucaju od vrata do vrata maskirani, sa korpicom u rukama i traže slatkiše; u Srba postoji sličan običaj i traje sedam dana. U seoskim sredinama još živi Bela nedelja. Naši preci su imali drugačije običaje početkom januara, neke koji podsećaju na Noć veštica.

"To je kod nas bilo vezano za period od Svetog Ignjatija pa do Bogojavljenja oko Božića i kad je baš onako mrtvilo prirode kad su išle te maskirane povorke koledara od kuće do kuće", napominje Vesna Marjanović.

Za mnoge su sporni komercijalni praznici koji nam stižu, kao na primer Sveti Valentin, Dan zaljubljenih. Međutim, neki etnolozi kažu da prožimanje kultura nije sporno.

"Mladi jednostavno prihvataju i ako im se to dopadne, ne možemo im zabraniti. To je deo evropskog nasleđa, sad što je bilo popularnije kod katolika, vezano za Dan mrtvih, odnosno za Sve svete, to je pitanje crkve i religije", zaključuje Marjanovićeva.

Kome ne smeta, osim priče o Svetom Luki i Petru, deci može da ispriča i nešto o simbolu sveće u bundevi. A kome smeta, izgleda da će svakako morati da se privikne.

Mališani se prazniku uveliko raduju, već u vrtiću šaraju tikve i čekaju najstrašniju i najslađu noć u godini.