Usvajanje dece sa zdravstvenim problemima – više od ljubavi

Možda ste već upoznali Unu. Ostavljena na rođenju, tri godine živela je u domu. Nije hodala, niti umela sama da jede kada je stigla u hraniteljsku porodicu. Ali privremena adresa postala je stalna. Una je usvojena, piše prva slova, o njoj brinu i brat i sestra.

"Ova vrsta materinstva je još mnogo jača, kad se neko raduje nekim malim stvarima, kada se borite za njega. Meni ništa nije teško oko nje, ona me čini srećnom. I nije mi teško da joj sto puta ponovim, imamo dovoljno ljubavi i strpljenja za nju", kaže Silvana Veselinović.

Uninu sudbinu - ne deli mnogo mališana koji detinjstvo provode pod krovom u Zvečanskoj. 2007. usvojeno je 59-oro dece iz tog doma ali taj broj svake godine pada. U poslednjih deset meseci tek dvoje dece imalo je sreće da nađe porodicu - jedno od njih u inostranstvu.

"Uvek jedno desetak dece može otići na usvojenje. Na godišnjem nivou odlazi petoro do osmoro dece, zavisi od godine do godine, s tim što u Zvečanskoj trenutno borave deca s težim i teškim smetnjama u razvoju", kaže direktor Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine iz Zvečanske Zoran Milačić.

Ali čak i kada dete ima male teškoće, to za usvojitelje može da bude velika prepreka, odustanu i pre nego što pokušaju.

"Potencijalni usvojitelji žele dete što nižeg kalendarskog uzrasta, žele dete koje nema određenih zdravstvenih problema, razvojnih problema ili nekih hendikepa. I uglavnom su te želje iskazane, a kada pogledamo onu decu koja ispunjavaju opštu podobnost, videćemo da mali broj dece ispunjava te karakteristike", kaže Dragan Vulević iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Kada bi se uklopili u tu listu želja - u novu porodicu moglo bi odmah 190-oro dece. Ali tek 94-oro je usvojeno od početka godine. Čak stotinu manje nego 2014. Uzrok nije spora procedura, tvrde u Ministarstvu, jer prva faza utvrđivanja opšte podobnosti usvojitelja traje dva do tri meseca.

"Taj drugi deo postupka izaziva strepnju kod usvojitelja, izbor potencijalnog usvojitelja za konkretno dete može da traje mesec, dva, a pojedini usvojitelji mogu da ne ostvare svoju želju za roditeljstvom", kaže Vulević.

U Zvečanskoj kažu kroz razne programe podrške od dnevnog boravka do porodičnog saradnika podržavaju biološku porodicu, ali i usvojitelje da lakše prihvate decu sa teškoćama u razvoju.

"Taj deo nedovoljne podrške je jedan od elemenata, sigurno onemogućava da se veći br. porodica javi sa željom da prihvati decu sa smetnjama u razvoju, ali treba imati u vidu mentalitet koji važi za ove prostore, favorizuju se deca sa dobrim zdravstvenim stanjem i ne postoji tolerantnost na različitost", kaže Milačić.

Pomoglo bi malo altruizma i hrabrosti. To čini se neretko imaju parovi iz inostranstva - granica se ne povlači zbog, zdravstvenih problema ili teškoća u razvoju.