Za koga se prave kuće na groblju?

U selu Smoljincu, ekipa RTS-a je posetila jedno od njihova dva groblja. U pojedinim selima Braničevskog okruga, gotovo svaka porodica ima grobnicu i kućicu nad njom. U jednoj takvoj, podignutoj posle očeve smrti, ekipu RTS-a je dočekao Novica Stević.

"Majka i ja smo rešili da napravimo ovako jedan spomenik i da obeležimo, da imamo gde da dođemo, da ne kisnemo. Ujedno kad dođeš malo i posediš, drugačije se osećaš", kaže Novica Stević, vlasnik grobnice iz Smoljinca.

Onda je to video prvi komšija, zatim drugi, pa celo selo.

Kažu, kad su vladari i bogataši vekovima mogli na ovaj način da se sahranjuju, zašto ne bi i oni, kad već imaju mogućnost. Sa tim se slaže i etnolog Narodnog muzeja u Požarevcu Danica Đokić.

"Mi sada na grobljima imamo čak i kuće u kojima ima zavesa, nameštaja. To je potreba živih da se oduže svojim pokojnicima, a u osnovi svega toga leži religijska ideja večnog života", objašnjava Đokićeva.

U prethodnih pedeset godina, stanovnici stiških sela masovno su odlazili u inostranstvo.

Kretali su iz kuća blatara sa drvenom ogradom, a vraćali se bogati. Tako su spremili sve i za zagrobni život, u koji su uložili hiljade evra.

Sveštenik iz sela Bare Dragan Dešić kaže da je Crkva izrazito jasna po tom pitanju i ona odbacuje svaki vid takve gradnje, smatrajući da su mnogo važniji duhovni dosezi.

Seoske mesne zajednice određuju samo lokaciju za groblja i tu njihova nadležnost prestaje.

U požarevačkoj građevinskoj inspekciji kažu da za objekte do 15 kvadrata nije potrebna građevinska dozvola, a do sada nije bilo prijava nelegalne gradnje na seoskim grobljima. Država "večne kuće" ne oporezuje. Da se kućice na groblju prave zbog živih, izgleda samo još zakon ne vidi.