Preko japanskih iskustava do ekoloških standarda za EU

U japanskoj ambasadi u Beogradu organizovan je seminar na kome su japanski stručnjaci i podelili iskustva o tome kako su se izborili sa zagađenjem voda i tehnologijama za prečišćavanje otpadnih voda koje koriste. Dok se u Japanu prečišćava preko 90 odsto otpadnih voda, u Srbiji se tretira svega osam odsto.

Posle podrobne analize koliko rudnici i industrijska postrojenja još od 19. veka zagađuju vodu i koliko to utiče na zdravlje stanovništva, u Japanu su doneti strogi propisi tako da se danas svega osam odsto otpadnih voda ne prečišćava i to u udaljenim ruralnim oblastima, u kojima je otežan pristup.

"Uprkos ograničenim vodenim resursima i povećanoj potražnje za industrijskom vodom, kao i vodom za kućnu upotrebu u toku perioda urbanizacije, Japan je održao kontinuirani ekonomski rast zahvaljujući organizovanom sistemu za upravljanje industrijskim vodama i naprednim tehnologijama za tretman vode", kaže Takeo Kano iz Centra za promociju ponovnog korišćenja vode Japan.

Japan ima samo polovinu svetskog proseka raspoložive vode po stanovniku, na primer četiri puta manje od SAD. Srbija, za sada, ima dovoljno vode, ali kada je u pitanju prečišćavanje, trenutno od 44 postrojenja za prečišćavanje komunalnih voda najveći deo ne radi.

"Ono što se priča na globalnom nivou, u UN što je težnja većine zemalja, Japan je uspeo da ostvari svojom disciplinom, svojom vrednoćom", kaže Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine.

"Nije poenta samo više ni transponovati propise ili jednostavno imati na papiru nešto, nego stvarno moramo da se potrudimo da u praksi nešto implementiramo", ističe Vesić.

Od 10 milijardi evra koje u naredne dve decenije treba uložiti u životnu sredinu osam milijardi evra potrebno je za postrojenja za preradu vode. Tu se očekuje i pomoć Evropske unije.

Kako se najavljuje u resornom ministarstvu Srbija će sledeće godine dobiti iz evropskih fondova 100 miliona evra koji će biti uloženi u tri velika infrastrukturna projekta.

"Konkretno više od 50 odsto tih sredstava biće upotrebljeno ta izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Nišu i to su najveća sredstva do sada koja će dobiti Srbija u vezi sa infastrukturnim projektima ", kaže Stana Božović državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine.

"Predstoji izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda u Kragujevcu i pitanje regionalnog centra za upravljanje otpadom u Novom Sadu", ističe Stana Božović.

Plan je da se u narednih 25 godina izgradi 320 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.