Migranti sve češće žrtve trgovaca ljudima

Od početka migrantske krize, sumnja se da su sve češće žrtve trgovaca ljudima i migranti koji do Evropske unije putuju i preko naše zemlje.

Zbog toga što često putuju sami, bez dokumenata, na putu ostaju bez novca i zaštite, migranti su lak plen trgovaca ljudima.

Od početka godine u Srbiji su prijavljena 34 slučaja. Ipak, nijedna žrtva nije identifikovana.

Direktorka Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima Sanja Kljajić kaže da za 13 ljudi postoji ogroman rizik da će postati žrtve u zemlji destinacije.

"Mi nikada nemamo dovoljno vremena. Uspemo da započnemo razgovor sa potencijalnom žrtvom, ali u narednom periodu, kada treba ponoviti razgovor ili nešto dopuniti, oni nama nisu dostupni", kaže Kljajićeva.

Žrtva može postati svako, bez obzira na pol i godine, ali najranjiviji su žene i deca. Prema podacima Evropola, od početka migrantske krize na putu ka Evropi nestalo je oko 10.000 dece.

"Vrlo im je teško ući u trag – da li putuju zajedno, da li su u pitanju porodice ili oni vrlo često neku tuđu decu prevode kroz našu zemlju, vrlo je teško zbog nerazumevanja jezika", kaže Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila.

I Crveni krst pokušava da skrene pažnju na oblike trgovine ljudima: seksualnu i radnu eksploataciju, prosjačenje.

"Crveni krst svakodnevno u sredinama radi sa migrantima upravo na prevenciji kao i u ostalim sredinama u Srbiji, gde ih edukujemo kako mogu da se zaštite, kome mogu u našoj zemlji, dok borave, da se obrate ako se osete ugroženim", kaže Milica Duka iz Crvenog krsta Beograd.

Udruženja koja se bave problemom trgovine ljudima traže da se hitno usvoje Strategija i Akcioni plan za njeno sprečavanje i zaštitu žrtava, jer su prethodni istekli pre pet godina.