Nova bezbednosna strategija EU posle Bregzita

Učesnici panela koji je bio posvećen novoj evropskoj bezbednosnoj strategiji složili su se da je strategija možda trebalo više da uzme u obzir činjenicu da EU ostaje bez jedne od najvaznijih članica – Velike Britanije.

Najkritičkiji stav kad je reč o strategiji izneo je Fransoa Hajzburg, predsednik Međunarodnog instituta za strateške studije, koji je primetio da ona ne odražava svest o odnosu između starih sila i novih, realnih sila.

Hajzburh je ocenio da je najveći problem u strategiji to što se nije znalo da li će Britanija ostati u sastavu EU ili ne, a kao najveće izazove za Uniju navodi Bregzit i populizam za koji kaže da se pojavljuje ne samo u siromašnim, već i u visoko globalizovanim zemljama.

Prema njegovom mišljenju, problem je to što u tekstu strategije nisu dovoljno zastupljeni termini snaga, rat, moć, Kina, SAD, Rusija, dok su s druge strane vise nego što treba zastupljene reči Libija, Centralna Azija, Afrika, Turska, Bliski istok i Balkan.

Hajzburg se osvrnuo i temu proširenja EU, rekavši da je to bilo veliko strateško dostignuće, a sada je došlo do usporavanja tog procesa.

"Iako usporava, proširenje utiče na modernizaciju i mirovne procese u zemljama kandidatima za pristupanje. Ako preživi EU, preživeće i proširenje. Nadam se da će preživeti", zaključio je Hajzburh.

Bruno Masaeš, bivši državni sekretar Portugalije za evropske poslove, smatra da je nova bezbednosna strategija EU “odraz apstraktnosti” zbog toga što nije uzela u obzir odsustvo jedne od njenih najvažnijih članica, posebno kad je reč ospoljnoj politici.

Masaeš se, ipak, ne slaže sa Hajzburgom da je strategija razočaravajuća i ocenjuje da u fokusu pažnje treba da bude borba protiv korupcije, vladavina prava i efikasnost država.

"Takmičimo se sa različitim vizijama o globalizaciji, a toga u strategiji nema. EU mora da bude konkurentnija", ističe Masaeš.

Kameron Manter, predsednik Instituta "Ist Vest", kaže da svi moramo da se menjamo, uključujući I SAD, a to, ističe, posle 25 godina nije lako.

Manter je konstatovao da Amerikanci za sve vreme njegove karijere nisu napravili "takvu knjižicu" kao što je strategija EU.

EU, smatra Manter, treba da potraži bolje institucionalne okvire za saradnju, a na Uniji je da odluči na koji način će to uraditi.

"Što transparentnija bude EU, to će Amerikancima biti lakše da je podrže", rekao je Manter.

Prema njegovim rečima, važno je utvrditi kako da sarađuju SAD i EU na Balkanu kad je reč o odnosu regiona i EU.

Antonio Misiroli, direktor Instituta Evropske unije za bezbednosne studije, ukazuje da je izrada bezbednosne strategije težak zadatak jer stanovište o bezbednosti umnogome zavisi od toga da li živite u Berlinu, Rimu ili nekom drugom gradu.

Tomas Bager, šef službe za političko planiranje pri nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova, kaže da treba razgovarati o izazovima jer je, kako objašnjava, strategija “ široka konverzacija”.

"Najistaknutnuja reč u strategiji je otpornost. To znači priznanje krhkosti procesa integracije, otvorenosti društva. EU nije magična zemlja slobode, već se moramo boriti protiv iracionalnosti i populizma", rekao je Bager.

Prema njegovim rečima, ima prostora za kolektivnu akciju i u tom smislu je strategija uradila dobar posao u širokoj debati o tome da EU mora da ojačati kao globalni igrač na polju bezbednosti.

Međutim, postavlja se pitanje kako pretvoriti strategiju u akciju, odnosno primeniti je u praksi, zaključio je Bager.

Gostujući viši saradnik londonskog instituta "Četam hausa" Ričard Vitman je ocenio da je Britanija, i pored odluke da napusti Uniju, snažno podržala tekst nove bezbednosne strategije EU i možda mu čak i vise doprinela nego neke druge zemlje članiče.