Godina sa najmanje transplantacija organa

Dolazak stranih stručnjaka u Srbiji, i usavršavanje naših lekara je važan segment za razvoj transplantacionog programa. Tako su svetski poznati japanski hirurzi srpskim kolegama predstavili program presađivanja dela jetre sa živog davaoca. Pošto Srbija nema dovoljno kadaveričnih donora, po njima to bi moglo da bude jedno od rešenja i za našu zemlju.

"U našoj zemlji godišnje se presadi 40 do 50 jetri od kadaveričnog donora, tako da je glavna metoda presađivanja sa živog davaoca", kaže doktor iz Japana Masatoši Makuči.

Srbija će ove godine Evropski dan davalaca organa dočekati sa najmanje donora i transplantacija u poslednjih osam godina. Donošenje novih zakona u ovoj oblasti možda može da napravi pomak, ali to nije dovoljno.

"Možda ćemo izlaz iz ovog ćorsokakak naći u programu živih davalaca. Ove godine nijednu transplantaciju bubrega sa živog donora nismo imali ni u Kliničkom centru Srbije ni na VMA. Mislim da je ta naša empatija ovog puta pod znakom pitanja", smatra državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Vladimir Đukić.

Sandra, koja živi i diše zahvaljujući plućima nepoznatog donora, koja su joj transplantirana u bečkoj AKH klinici, ima važnu poruku za sve građane koji još nisu shvatili zbog čega je važno zaveštati organe.

"Građanima Srbije bih poručila da zaveštaju organe i da tako produže nečiji život ili više života, da ne budu sebični, da razmišljaju tako da će možda i njima zatrebati nekada nečiji organ, ili nekom njihovom bližnjem, i da se samo zapitaju da, ako bi njima trebao organ, da li bi ga primili", kaže Sandra.

Zbog nedovoljnog broja donora, Srbija je daleko i od članstva u Evrotransplantu, organizaciji koju čini osam zemalja, a koja između ostalog obezbeđuje razmenu organa, odnosno da najhitniji slučajevi odgovarajući organ dobijaju čim pre.