Izazovi pred novim tužiocem za ratne zločine

Od 2003. godine Tužilaštvo za ratne zločine podiglo je optužnice protiv 184 osobe. Obuhvaćeni su zločini u Hrvastkoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu u kojima je stradalo više od pet i po hiljada ljudi. Poznavaoci prilika kažu da je bio pravi izazov raditi na tim predmetima koji su zbog rata bili i politički i emotivno osetljivi. Podsećaju da su tužioci nailazili na opstrukciju i pritske.

"Regionalna saradnja je bila veliki izazov. Ne toliko saradnja sa Hagom koja je bila veoma dobra na niovou između Tužilaštva u Srbiji i Hagu. Zatim, pasivnost policijske jedinice zadužene za istraživanje ratnih zločina, zaštita svedoka", kaže stručnjak za međunarodno krivično pravo Ivan Jovanović.

Neki izazovi iz prethodnog perioda ponovo su oživeli i čekaju novog tužioca. Koliko će on uspeti da se izbori sa njima, smatraju stručnjaci, zavisi i od političke podrške koju će imati.

"Potrebno je uspostaviti regionalnu saradnju kao što je nekada ona bila, jer je ona trenutno na najnižem nivou od 2003. do danas. Takođe, ostaje procesuiranje osoba koji propadaju ovim višim i srednjim ešalonima vojske i poliicije. Povećati broj optužnica po godini jer se on vremenom smanjivao", navodi Ivan Jovanović.

Predstavnike Dokumentaciono-informacionog centra Veritas najviše interesuje buduća saradnja sa Hrvatskom. Kažu da Zagreb od 2011. slabo ispunjava svoje obaveze iz sporazuma o saradnji u progonu odgovornih za ratne zločine.

"Da se dovede bar na nekakav nivo koji je bio pre 2011. a ni to nije zadovoljavajuće. Treba biti samo uporniji, agiliniji, tražiti taj reciprocitet, kako mi njima tako i oni nama. Mislim da se do sada nije baš insistiralo na tom reciprocitetu", kaže Savo Štrbac iz centra "Veritas".

Novog tužioca očekuje i sprovođenje Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina u kojoj se pored ostalog navodi da su suđenja za ratne zločine jedan od najvažnijih koraka u procesu pomirenja, razvoju dobrosusedskih odnosa i trajnom miru u regionu bivše Jugoslavije.