Nasilje kao odgovor na "pogrešan" dres

"Ovaj koji je vozio je izašao iz kola i udario me, a ovaj drugi je bio mrtav ladan, a taj koji me je udario je posle ušao u kola i pobegao, i ja sam se plašio" - tako je naš paratekvondista sa smetnjama u razvoju u utorak opisao kako je napadnut jer je nosio ranac i majicu sa zvezdinim obeležjima.

Slučaj je izazvao zgražavanje javnosti, većina medija je prenela vest, a komentari su saglasni da se dotaklo dno.

Ipak, i vesti da se deca napadaju zbog navijačkih obeležja više nisu retkost.

Prošlog meseca, na utakmici nižeg ranga, pred Tomicom Stanijanovićem huligani su napali njegovog sina. Sinu je pocepan dres, a Tomici su razbili glavu jer je zaštitio svog devetogodišnjaka. Ne razume da danas ni deca nisu bezbedna.

"To je van pameti... Ej, dete, i da nosi obeležja najvećeg neprijatelja, ne sme da se dira", kaže Stanijanović.

Već dugo tolerišemo svakakvo nasilje. Tako, ono što je bilo van svake pameti, postepeno je postalo prihvatljivo, tvrdi socijalni psiholog Dragan Popadić.

"Taj malignitet koji se razvija iz dozvoljenog nasilja se prosto širi u ostale sfere društva veoma lako, spontano i brzo. Pitanje je vremena ako se i sada nasilje ne zaustavi kada će se proširiti na mnoge druge, čak ne samo na fudbalske navijače, nego na bilo koji znak razlike koji postoji u društvu", objašnjava Popadić.

Novinar Milan Popović, koji je pre 10 godina radio serijal "dosije navijači", kaže da ovakve ispade ne inspiriše pripadnost navijačkoj grupi već osećaj da je u društvu sve dozvoljeno.

"Kada se bude poštovao zakon, da se za takva dela ide u zatvor u roku od - kratko, što kažu, kada se bude poštovao krivični zakon, kada svako bude odgovarao za svoja dela, onda ćemo se izvući sa dna. Ako ne bude, to je znak da možete napasti bilo koga", rekao je Popović.

Taj bilo ko je bio Dušan koji je pokrenuo lavinu reakcija. Za napadače koji su ga pretukli samo dan pred odlazak na Evropsko prvenstvo u Poljsku, odgovor je dao osvajanjem bronzane medalje. Jer on tako najbolje zna da odgovara.