Protest grupe studenata ispred Rektorata

Radovanovićeva je novinarima rekla da je današnji protest miran skup na kome studenti žele da razgovaraju o tome šta ih muči i koji su problemi na pojedinačnim fakultetima kako bi se pokušalo doći do sistemskog rešenja koje će moći da se uvrsti u nove zakone koje Ministarstvo prosvete planira da donese.

"Trenutni problemi ticali su se upisa u novu školsku godinu. Ministarstvo je predložilo da broj bodova za rangiranje na budžet ostane 48 ESPB, stari studenti će dobiti produžetak za dve godine, a produžena je godina za sve studente koji su na završnoj godini bili na budžetu", rekla je Radovanovićeva novinarima ispred Rektorata gde je obeleženo 208 godina Univerziteta u Beogradu.

Na pitanje zašto je mali broj studenata došao na protest, Radovanovićeva kaže da je glavni problem to što studenti godinama očekuju novi zakon, a to se ne dešava, pa su izgubili volju da svakog septembra protestuju.

"Zato planiramo da mi dođemo do njih na fakultete i vidimo koji su njihovi problemi i potrebe", dodala je Radovanovićeva.

Kako je navela, studenti su uputili zahteve novom ministru prosvete Mladenu Šarčeviću koji ih je primio jutros i dao im garancije da će studenti Univerziteta u Beogradu ubuduće biti uključeni u proces donošenja svih odluka koje se tiču visokog obrazovanja.

Istakla je da je za studente primarno uključivanje u radne grupe za izradu novog Zakona o visokom obrazovanju, kao i u radne grupe koje se tiču same nauke.

"Sa ministrom smo se dogovorili da od oktobra krenemo sa tribinama i debatama na fakultetima kako bi smo mogli da čujemo mišljenja svih naših kolega, jer smatramo da ne može pet ili šest ljudi da zastupa interese svih studenata", kaže Radovanovićeva.

Smatra da je potrebno preispitati koliko studenti moraju da uče da bi dobili jedan bod, da li je moguće da za godinu dana sakupe 60 bodova, koliko traje semestar i da li mogu rokovi da se održavaju u vreme predavanja.

Radovanovićeva tvrdi da treba preispitati i predstavnički sistem studenata kako bi se videlo da li treba da se promeni nešto u samom načinu izbora njihovih predstavnika.

"Jasno nam je da ne možemo ispuniti 100.000 zahteva, ali želimo da ih ujedinimo u novi zakon koji će doneti svima ono što im je potrebno", zaključila je Radovanovićeva.